ЦГО: Предсједничка кампања кроз медије; Бојанић и Ђукановић најзаступљенији

Центар за грађанско образовање (ЦГО) данас је, у оквиру пројекта „SPINoFACT 2 – политичко оглашавање између спина и чињеница“, представио прве налазе мониторинга медијске кампање за предсједничке изборе који се одржавају 15. априла 2018. године, саопштили су из ове НВО.

Асистенткиња на пројектима у ЦГО-у, Бојана Кнежевић, нагласила је да се ради о пресјеку кампање у медијима посматраном периоду од 15. до 26. марта када је истекао рок за достављање кандидатура за предсједника Црне Горе.

„Мониторинг обухвата квалитативно и квантитативно истраживање. У том контексту, праћен је укупан број медијских објава кандидата по типу медија и по кандидатима, заступљеност кандидата у медијима, планираност и непланираност објава, тон кампање кандидата, теме које су доминантне у кампањи, међусобни напади и критике предсједничких кандидата“, казала је она. Додатно, она је појаснила да је истраживањем обухваћено 17 штампаних и електронских медија, и то телевизије – РТЦГ1, Вијести, Пинк М и Прва; дневни листови – Вијести, Дан, Побједа, Дневне новине и Слобода, као и портала – Cafe del Montenegro (ЦдМ), Аналитика, Вијести, РТЦГ, Антена М, Стандард, ФОС Медиа и ИН4С.

Жељка Ћетковић, сарадница на програмима у ЦГО-у, представљајући резулате, истакла је да „укупан број објава за тему «Предсједнички избори 2018» код сва три типа медија 1600, од чега је највише објава било на порталима 56,94%, затим у штампаним медијима 25,78% и на крају на ТВ са 17,25%. При томе, више од половине објава (53,35%) се односило на критику другог предсједничког кандидата, у односу на представљање сопствене изборне понуде.“

У осврту на појединачне медије, Ћетковић је навела: „Највише објава о предстојећим изборима у штампаним медијима било је у Дану – 134, затим Слободи -79, НД Вијести – 72, Дневним новинама – 67 и Побједи – 59. На телевизијама, највише објава је било на телевизији Вијести 109, па на ТВЦГ 74, на Пинк М 57 и Првој 38. А на порталима, предњачи портал Вијести са 162 и ЦдМ са 156, а слиједи Портал Аналитика са 128, Портал РТЦГ са 109, Антена М са 96, Стандард са 92, ФОС Медиа са 88 и ИН4С са 80 објава.

“ У односу на теме, она је појаснила да се чак 65% објава односило се на изборне процедуре, док су испод 10% биле теме које се тичу питања корупције, предвиђања резултата, економска питања и сл. „Ове изборе за сада карактерише мања заступљеност идентитетских питања, што је необично у односу на претходне, али није искључено да ће актуелизовати више у наступајућем периоду“, оцијенила је Ћетковић.

У квантитативном дијелу, истраживачи су измјерили да је овим темама посвећено укупно 884 087 мм2 покривености у штампаним медијима, односно 23 934 секунди на ТВ станицима.

„Предсједнички кандидати Мило Ђукановић и Младен Бојанић су изједначени са бројем објава односно обојица имају по 715 објава, при чему је мјерење за Ђукановића почело од дана његове званичне кандидатуре – 20. марта. Слиједе, Драгиња Вуксановић са 220, Марко Милачић са 214, Хазбија Калач 70, Василије Миличковић 45 и Добрило Дедеић 27. Предсједнички кандидат Мило Ђукановић највише је помињан од стране других субјеката у истом периоду и то 559 пута. Најактивнији по медијским објавама до сада је био Младен Бојанић, и то како у критици предсједничког кандидата ДПС-а тако и у промоцији сопствене понуде“.

Када се анализира укупна слика, највише негативних медијских објава било је о предсједничком кандидату Милу Ђукановићу (62%), док је највише позитивних добила предсједничка кандидаткиња Драгиња Вуксановић (86.52%). „Медији се у значајној мјери поларизују око кључних предсједничких кандидата. Тако је Ђукановић највише негативних објава имао је у дневном листу Дан (50), затим на ТВ Вијести (24) и на порталу Вијести (46), а највише позитивних на телевизији Пинк М – 27, порталу ЦдМ – 27 и у Дневним новинама – 13. На другој страни, Бојанић је имао највише негативних објава на Пинк М – 21, 15 на порталу ЦдМ и у Побједи/Дневним новинама по 6 негативних објава, а највише позитивних на ТВ Вијести (22), порталу Вијести (38) и у дневном листу Дан (22),“ навела је Ћетковић.

Када је ријеч о квантитативној заступљености, до 26. марта највише простора (мм2) за планирана иступања дао је дневни лист Слобода кандидату Младену Бојанићу и то 468 861 мм2. Драгиња Вуксановић је највише простора добила у Дану – 20 088 мм2, а Мило Ђукановић у Дневним новинама и то 17 822 мм2.

У секундама за планирана медијска иступања, до 26. марта, највише их је добио Младен Бојанић на ТВ Вијести и то 2 003 секунде и Мило Ђукановић на ТВ Прва – 1 815 секунди.

Ћетковић је посебно обрадила политичко оглашавање, објашњавајући да је у посматраном периоду, од 15. до 26. марта 2018, идентификовано искључиво на Јавном сервису (ТВЦГ1 и ТВЦГ2), а у складу са Законом о избору одборника и посланика. „С тим у вези, Марко Милачић се на Јавном сервису, од 6. марта, оглашавао укупно 79 минута, Василије Миличковић, од 07. марта, 154 минута, Драгиња Вуксановић од 23. марта – 22 минута и Хазбија Калач, од 23. марта, свега 16 минута“, рекла је она.

Пројекат „SPINoFACT 2 – Политичко оглашавање између спина и чињеница” има за циљ да допринесе промоцији добрих пракси и унапријеђењу законодавног оквира када је ријеч о политичком оглашавању и представљању изборних понуда у медијима у Црној Гори. Осим тога, циљ пројекта јесте унапрјеђење сарадње између медија, релевантних институција, политичких партија и невладиних организација, као и подизање свијести јавности о значају квалитетног и објективног информисања грађана и грађанки током изборних кампања. Стручни дио истраживања за потребе пројекта урадила је компанија Архимед.

ЦГО је са Архимедом из подршку Краљевине Холандије већ пратио медијску покривеност и заступљености изборних актера кроз истоимени пилот пројекат а на примјеру локалних избора у Петњици, Мојковцу и на Цетињу који су одржани крајем новембра 2017. године. Након предсједничких избора слиједи коначни извјештај, закључили су из ЦГО.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: