ЦГО: Сјећање на жртве тоталитарних режима мора живјети
1 min read– Поводом 23. августа – Европског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима у 20. вијеку, Центар за грађанско образовање (ЦГО) одаје почаст свим жртвама и њиховим породицама. Уједно, користимо прилику да подсјетимо на значај размишљања о овим осјетљивим и комплексним питањима прошлости, а како би нове генерације могле из њих учити и градити суживот на темељима демократије и уважавања људских права, пише у саопштењу ЦГО ИН4С-у.
На жалост, Црна Гора остаје досљедна у потискивању непријатних питања из прошлости или њиховом повременом и селективном отварању, а без препознавања важности системског суочавања са њима што је неопходно зарад одрживости друштва на здравим основама. ЦГО вјерује да игнорисање оваквих датума представља игнорисање жртава које су биле погођене политичком репресијом у XX вијеку, али и да показује да политичке елите не осигуравају адекватну заштиту оних чије породице представљају симбол страдања црногорског становништа током репресије у XX вијеку. Додатно, то не подстиче стварање политике сјећања у Црној Гори, праксу обиљежавања мјеста страдања и комеморативну културу.
– Овај датум, ЦГО користи како би дао подршку жртвама тоталитарних режима и апеловао према надлежним институцијама да не дозволи да њихова патња падне у заборав, да се њихова права признају, те да се починитељи казнених дјела приведу правди колико гоод је то могуће, пише у наставку саопштења.
– Поново подсјећамо и да је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију Парламентарне скупштине Савјета Европе из 2006. о међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких поредака и Резолуцију о уклањању наслијеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Такође, Европски парламент је донио препоруку којом је нагласио да свака земља треба да одреди вријеме и начин обиљежавања сјећања на жртве тоталитарних режима и то прилагоди сопственој историји и традицији, пише Тамара Милаш из ЦГО.
С тим у вези, ЦГО поново апелује да се у Црној Гори донесе закон којим би се рехабилитовали и обештетили Голооточани или чланови њихових ужих породица, а с обзиром да је то питање и даље оптерећујуће у црногорском друштву, као и да је Влада обећавала да ће ово питање уврстити на своју агенду, а на што је обавезује и усвојена Декларација у Скупштини Црне Горе.
Такође,напомињемо да Црна Гора никада није иницирала спровођење истраживања на тему жртава ратних репресалија и суђења након ослобођења 1945. године. Иако се данашња Црна Гора темељи на антифашизму, ми га једино можемо искрено и чувати уколико разјаснимо и злочине почињених у његово име.
Коначно, позивамо и на поновно сагледавање адекватности образовног материјала и начина предавања тоталитаризма, као и других везаних тема, а у циљу спрјечавања њихове злоупотребе у дневнополитичке сврхе.
– Европски дан сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима утврђен је Декларацијом Европског парламента из 2008. о проглашењу 23. августа европским даном сјећања на жртве стаљинизма и нацизма, а потврђен је Резолуцијом Европског парламента о европској савјести и тоталитаризму из 2009, закључују из ЦГО.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Biće oko 150000 ljudi, u orgijanjima komunosatanista u poratnoj Srbiji, malo li joj je smrti bilo u dva rata!!!!
… Zidani most, Kočevski rog i još najmanje stotinu kraških jama (po popisu slovenačke državne Komisije za istraživanje posleratni zločina) još uvijek čekaju ISTINU o mučki ubijenim Srbima iz Crne Gore, uglavnom civilima, starčadima, ženama i đeci!!!
Pa da se onda seni otkopaju i dostojno pokopaju. Da se žrtve opoju i dostojno sahrane, da se smire i oni i potomci im!
Zadnja je ura. …
Скоро сваки засеок у Србији има стратиште у коме су закопани углавном цивили, жртве комунистичког режима, убијене без суђења, чије се кажњавање и данас наставља, јер још немају право на схрану. Ово несрећно и тужно поглавље наше историје почело је 1944.г. а траје до данас. Тек 65 година касније држава Србија је смогла снаге да доста стидљиво успостави „Државну комисију за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе остаци стрељаних после 12.септембра 1944.г.“ чији је задатак да утврди тачан број жртава и попише гробнице.