ЦГО: У „Олуји“ су извршени системски злочини према српским цивилима, жртве немају подршку институција

Центар за грађанско образовање (ЦГО) саопштио је данас да одаје почаст невиним жртвама злочина током операције „Олуја“, која је спроведена од 4. до 7. августа 1995. године, и користи прилику да укаже на значај и обавезност откривања истине о несталима, процесуирања ратних злочина и правде за жртве као трајне дужности свих влада у региону.

„Подсјећамо, прије 27 година, нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, почео је дуго припремани егзодус Срба из Крајине. У војно-полицијској операцији хрватских јединица „Олуја“, извршени су системски злочини према цивилном становништву српске националности и њиховој имовини. За неколико дана протјерано је око 250.000 људи, углавном у Босну и Херцеговину, Србију и остале земље некадашње Југославије, а хиљаде кућа и осталих објеката је спаљено. До данас се велики број избјеглих није вратио у подручја из којих су прогнани. Према подацима Хрватског хелскиншког одбора за људска права, до краја 1995. године, убијено је око 400 Срба који су одлучили да остану у својим кућама“, истиче се у саопштењу ЦГО које потписује Тамара Милаш, координаторка програма Људска права.

У саопштењу се додај да нажалост, и данас свједочимо новим сукобима кроз спровођење комеморативних политика сјећања, што како додају из ЦГО никако не доприноси процесу помирења, већ додатно продубљује тензије.

„Изостанак некажњивости злочинаца у оквиру акције „Олуја“ је израз изостанка политичке воље што смањују простор за самокритичко преиспитивање прошлости и признавање жртава, без обзира на вјеру и етничку припадност. Забрињавајуће је да жртве ратова 90-тих, међу којима и страдали у акцији „Олуја“ нијесу пописане и да међу лидерима постјугословенских земаља нема политички зрелих и одговорних да се окупе око те цивилизацијске и историјске обавезе. Процес тражења несталих лица је практично заустављен, док породице несталих и даље носе терет болне неизвјесности“, пише у саопштењу ЦГО.

Из те невладине организације (НВО) су казали да су у досадашњим судским поступцима, једино пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) 2008. године за злочине над српским становништвом у „Олуји“ оптужени Анте Готовина, заповједник Зборног подручја Хрватске војске Сплит и главни оперативни заповједник операције „Олуја“ у јужном дијелу подручја Крајина, затим Иван Чермак, заповједник Зборног мјеста Книн и Младен Маркач, заповједник Специјалне полиције МУП-а Републике Хрватске.

„Првостепеном пресудом, из 2011. године, Готовина и Маркач су осуђени на 24 и 18 година затвора за ратни злочин и злочине против човјечности, док је Чермак ослобођен, да би након жалбе, наредне године, Готовина и Маркач били ослобођени од кривичне одговорности. Ова пресуда је изазвала доста контраверзи јер су Расправно и Жалбено вијеће МКСЈ – на основу истих чињеница и истог права – дошли до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима о којима су се на суђењу спорили оптужба и обрана“, навели су из ЦГО.

Из ЦГО су поручили да је важно нагласити да ти закључци не доводе у питање утврђене чињенице о томе шта се, заправо, догодило током и након операције „Олуја“.

„Жртве, преживјели и породице убијених и несталих током „Олује“ невидљиве су жртве за институције свих земаља у региону. Било да данас живе у Хрватској, Србији или Црној Гори они немају никакву материјалну, здравствену ни психосоцијалну подршку институција. За ефикасно процесуирање оваквих случајева потребне су јаке институције, политичка воља и одважни лидери који би стали на крај политикама мржње и прогона, а који и упркос политичким промјенама у региону не показују тај капацитет“, закључује се у саопштењу ЦГО.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: