ЦИА била изненађена изостанком реакције Београда на Олују

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) је, како преносе хрватски медији, била отворено изненађена изостанком било какве реакције званичног Београда за време хрватске војне акције “Олуја”, наводи се у делу докумената билиботеке “Клинтон” и америчке тајне службе са којих је скинута ознака тајности, а чије објављивање је најављено за почетак октобра.

У делу документације, која се делимично бави и Хрватском, наводи се да ЦИА није могла да верује да је изостала реакција некадашњег српског председника Слободана Милосевића и његових сарадника за време хрватске војне акције “Олуја”.

Американци су, како преносе хрватски медији,очекивали много бурнију реакцију званичног Београда.

ЦИА је, указује се, констатовала да је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман постао тврдоглав након победе у “Олуји” и да је “бесрамно” америчким дипломатама изнео своју визију за будућност региона по принципу поделе БиХ између Хрватске и Србије.

Туђман је, процењивала је ЦИА, вероватно такво решење проблема видео као дугорочни процес који ће неизбежно довести до укључивања босанских Хрвата у територију “велике Хрватске“, док би “крња” босанско-муслиманска држава у најбољем случају била хрватски протекторат.

У анализи ЦИА се наводи и да је тадашњи, ратни председник БиХ Алија Изетбеговић, како се наводи, вероватно с правом страховао да ће Хрватска покушати да задржи контролу над освојеним територијама у Босни.

Из до сада објављених докумената се закључује и да су САД биле неодлучне по питању признања самосталнсоти бивших југословенских држава јер су страховале какве би реакције то могло имати на терену.

“Одлука Немачке и других земаља Европске заједнице да признају независности југословенских република ће вероватно изазвати Србе и Хрвате (у БиХ) да српска и хрватска подручја прикључе Србији и Хрватској. Ово би могло изазвати ланац насиља док локалне групе буду настојале да спрече или посесе анексију тих подручја”, наводи се у делу једног од већ објављених докумената.

Занимљиво је, како се истиче, како је ЦИА тражила и сценарио према којем би се могао избећи сукоб већих размера. Американци су, наиме, сматрали како контролу над стањем у БиХ у том тренутку треба да узме умерена струја, која ће касније, кроз преговоре поделити БиХ и створити већинске хрватске и српске територије које би се, можда, прикључили Хрватској и Србији.

Пренет је и извештај ЦИА-е под бројем Р 70-14 1ОЦТ2013 од 11. септембра 1995. године под називом „Хрватска визија Босне у којем стоји:

„Будући да је Хрватска у августу успешно вратила Крајину, њени лидери сматрају да морају имати активнији ангажман за постизање мира у Босни. Запажен је напредак у сарадњи са Сарајевом. У Сплиту је 22. јула 1995. потписана Декларација што је основ за хрватске војне интервенције у Босни. Министар спољних послова (Ејуп) Ганић рекао је америчким дипломатима да ће заједничким војним операцијама у Босни проширити територију под контролом Федерације на око 60 посто, што ће представљати основу за договоре око Федерације за преговарачким столом.

Такве операције су привремено на чекању због мировних преговора“, наводе хрватски медији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: