Цијене нафте пале другу седмицу заредом
На свјетским тржиштима цијене нафте су пале и прошле седмице, друге заредом, и то више од четири одсто, јер су донекле попустила страховања трговаца од поремећаја испорука из Русије због рата у Украјини и санкција Запада.
Цијена барела на лондонском тржишту пала је прошле седмице 4,2 одсто на 107,93 долара, док је на америчком барел појефтинио 4,25 одсто на 104,7 долара, преноси СЕЕбиз.
У посљедње двије седмице цијене су пале готово десет одсто, изгубивши дио добитака од почетка рата у Украјини. У првој седмици напада Русије на ту земљу цијена барела скочила је око 20 одсто.
У том периоду, у којему су на тржиштима владала страховања од поремећаја руског извоза због санкција Запада, цијена барела на лондонском тржишту достигла је у једном тренутку 139 долара, а на америчком 130 долара, што су највиши нивои од 2008. године.
У посљедње двије седмице цијене су осјетно пале, али на тржиштима и даље влада несигурност, па цијене знатно осцилирају. Тако су се прошле седмице кретале у врло широком распону од 16 долара. Један би дан пале испод 100 долара, а већ други снажно скочиле изнад тог нивоа.
У фокусу трговаца били су прошле седмице преговори између Русије и Украјине о примирју, уз наставак жестоких напада руске војске на украјинске градове.
Цијене су прошле седмице снажно осцилирале и под утицајем недовољног снабдијевања због зазора трговаца од руске нафте, застоја у преговорима о иранском нуклеарном програму, пада залиха, али и забринутости за потражњу коју је подстакло ново ширење коронавируса у Кини.
У таквим условима трговце је забринула вијест да су водећи произвођачи, предвођени Организацијом земаља извозница нафте (ОПЕЦ) и њеним партнерима, укључујући Русију, у фебруару још више заостали за зацртаним нивоом производње него у јануару.
У априлу би, према процјени Међународне агенције за енергију (ИЕА), тржишта могла изгубити три милиона руских барела дневно због санкција уведених компанијама и банкама из Русије, након инвазије на Украјину.
Снабдијевање би се тиме смањило троструко више од потражње коју притишћу високе цијене, упозорила је ИЕА.
Преговори о оживљавању споразума о иранском нуклеарном програму из 2015. године, који би могли резултирати обновом иранског извоза нафте, не најављују трговцима скору алтернативу за руску нафту.
„Тренутно страдају и понуда и потражња, али понуда је теже погођена“, поручују аналитичари СЕБ банке, који очекују тијесно снабдијевање у идућа два тромјесечја.
Русија извози између четири и пет милиона барела нафте дневно, од чега отприлике половина иде у Европу, па је након Саудијске Арабије највећи извозник нафте у свијету. Због тога се трговци плаше да би поремећаји испорука из Русије додатно повећали јаз између слабе понуде и растуће потражње.
Сједињене Америчке Државе (САД) су недавно увеле ембарго на руску нафту, али им се европске земље нијесу придружиле.
Аналитичари сматрају да ће се цијене барела вјероватно задржати изнад 100 долара све док ОПЕК, америчке компаније које нафту ваде из шкриљаца или Иран не осигурају алтернативу руској нафти и не пласирају на тржиште више барела.
Аналитичари упозоравају и на јачање инфлаторних притисака у свјетској економији, које подстиче цијена барела изнад 100 долара.
Јачање инфлације могло би натјерати централне банке на агресивно заоштравање монетарне политике, што би изазвало успоравање раста глобалне економије, а тиме и потражње за нафтом.
Како се у САД инфлација посљедњих мјесеци креће на највишим нивоима у 40 година, прошле седмице је Фед повећао кључне каматне стопе за 0,25 процентних бодова, први пута од 2018. године, и најавио даља повећања цијене новца.
Због високе инфлације, али и посљедица рата у Украјини, Фед је, такође, смањио процјене раста економије у овој години с претходних четири на 2,8 одсто.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске економије од корона кризе, од почетка ове године цијене нафте су скочиле готово 40 одсто.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
