Чији је 13. јул?
1 min read
Пише: Перивоје Поповић
Опет јул, опет јул у Црној Гори. Овога пута – предизборни. И опет горко славље „побједника“ и изневјерена нада „побијеђених“.
Без намјере да полемише, овај скромни аутор, жели само да у неколико редова подсјети:
Мјесец јул (по Јулију Цезару именован) има судбоносно значење у историји и стварности Црне Горе.
– Јула 1712-те, била је битка против Турака и велика побједа Црногораца и Брђана – сви су тада били СРБИ – уз подршку и признање Руског Императора Петра Великог на Царевом Лазу, тада већ владика Данило Петровић, „војеводич српској земљи“ почиње да ствара историјску Црну Гору!
– Јула 1796-те, била је велика историјска битка на Мартинићима и велика побједа Црногораца и Брђана – сви су тада били СРБИ – над Турцима. Побједнике је предводио Свети Петар Цетињски (црвено слово у Календару Свете Српске православне Цркве) – уједињује се Црна Гора и сања Свети слободу, уједињење и обнову јужно-славено-серпскога царства! Потврђује се то који мјесец касније Великом Славом на Крусима!
– Јула 1876-те, Србин, црногорски књаз Никола Први Петровић, цар јунака и пјесник („Онамо, ‘намо“) предводи Црногорце, Брђане, Херцеговце, Приморце, Рашане – сви су били СРБИ – у величанственој побједи над Турцима!
– Јула 1876-те, одвијају се под будним оком Србина, војводе Марка Миљанова Поповића, част осталима, посљедње стратегијско-тактичке припреме за пресудне побједе над Турцима на Фундини, Медуну, код Мартинића, у Дољанима…
Све ово вријеме над Црном Гором и Србијом бдије вјечно моћна Русија!
– Након ових Великих јулских догађаја, на Берлинском конгресу, 13. јула, 1878. године, по први пут у својој модерној историји српска Књажевина Црна Гора (наравно и Србија), уз пресудну помоћ Царске Русије постала је (постале су) МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТА ДРЖАВА!
Потом историја тече како тече, све по вољи великих сила!
– 13. тога јула 1941., цијела Црна Гора, опет Срби без разлике, устају против фашистичке окупације и изнад свега против – 12. тога јула – покушаја успостављања нацифашистичке NDCG (као NDH).
– Идеолошке обмане, преваре, злоупотребе народне воље од тада до данас, посебна су горка прича – чији би закључак могао да буде питање – је ли ово данас тринаестојулска или дванаестојулска Црна Гора/ Crna Gora?
Осврните се око себе, погледајте се и потом искрено и побожно станите испред чистог огледала части и кажите јавно или се само тихо помолите Господу, поштовани, нарочито ви који у срцу носите историјску његошевску Црну Гору. Они који је носе у џепу – и они нека се, ако знају, помоле и прекрсте више пута над светим сјенима часних предака.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
JUL JE SVOJINA NARODNIH HEROJA ČIJI SU OČEVI BILI SABORSKI ZASTUPNICI PETROVDANSKOG“ANTIFAŠISTIČKOG“ SABORA-12.JULA 1941 I BOGA MI I PRIPADNICI(aktivni-DO SMRTI) OBAVJEŠTAJNE SLUŽBE TALIJANSKE-„o v r e“..SVE OD 1918 DO 1947-KOJA JE POMAGALA crnogorske ustanike u Božićnom ustanku-1919–DA BI TIME NAĆERALI J***** TROJNU KRALJEVINU SHS-DA PRIZNA ANEKSIJU ISTRE,RIJEKE I ZADRA S’OTOCIMA! DAKLE ITALIJI JE BILO DO NEZAVISNE CRN GORE I 1919 I 1941-KOLIKO DO SLONOVOGA PR***…!
Bitno je da vi pišete tim „vašijem“ jezikom, a za „mitove“ ćemo lako!
Samo vi obmanjujte sami sebe vasijem mitovima.
Sabor proglasio nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru
Rano izjutra 12. jula 1941. godine organizatori i učesnici Petrovdanskog sabora su istakli na Dvoru kralja Nikole crnogorsku državnu zastavu, a njoj su »činile počast« sa desne i lijeve strane dvije italijanske zastave. Sviralo je 120 italijanskih muzičara. Sabor je počeo rad u 10 sati, u zgradi Crnogorskog Kraljevskog pozorišta »Zetski dom« na Cetinju.
»Glas Crnogorca«, br. 9 od, 13. jula 1941. godine, u članku pod naslovom »Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru«, opisuje čitav tok svečanog zasjedanja Crnogorskog sabora, 12. jula, u dvorani Zetskog doma, navodeći slijedeće:
»Crnogorski narod je danas doživio dan, koji će ostati nezaboravan, a možda i najznačajniji, u njegovoj nacionalnoj istoriji. Vjerni svojim tradicijama, ti ponosni i gordi gorštaci, koji su vjekovima znali, junačkim srcima, da se suprostave neprijatelju, u nejednakoj borbi, umjeli su da sačuvaju vjeru u bolju sudbinu, koja ih je danas podarila najvećim danom: slobodom, pravdom i nezavisnošću.
Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
Vaskrsla Crna Gora obnovila je ovim istorijskim svečanim činom ostavštinu svoga prvoga Kralja.
Cetinje, istorijska prijestolnica crnogorske države, ustala je danas, zorom, uz zvonjavu zvona. Zastave su se vile na svim kućama i nadleštvima, i мada je jutro bilo kišno zeleno-siva uvala podno cetinjskih gora, oživjela je nobičnim šarenilom boja. Narod, koji se okupio oko pozorišta, stare zgrade u kojoj je zasijedao Sabor, ozarena lica iščekivao je početak svečanosti.
Tačno u 10 sati, u pozorištu, u kome su već bili sakupljeni pretstavnici cijelog crnogorskog naroda, izabrani između književnika, umjetnika, naučnika i ljudi koji su dali mnogostrukih dokaza za ideju crnogorstva, započelo je svečano zasijedanje Sabora.
Pred pozorištnom zgradom nalazile su se dvije komanije Crnih košulja, 18. divizije »Mesina« sa muzikom. U času kada je Nj. E. Visoki Komesar za Crnu Goru, grof Serafino Macolini, silazio sa svojom partnjom iz zgrade bivše Banovine, kompanije u stavu mirno, odavale su počast, a u isto vrijeme muzika je intonirala »Đovinecu«. Visoki Komesar pošto je izvršio smotru počasnih četa i pošto je pozdravio emblem kompanija, uputio se u pratnji brigadnog generala, komandujućeg jedne divizije, g. Tuči-ja, u pozorišnu zgradu, pozdravljen aklamacijom sabora i naroda, koji je, uz pretstavike italijanskih vojnih i civilnih ličnosti dupkom ispunio pozorište.
Crnogorske i italijanske zastave prekrivale su ložu i pozornicu, koje su, uz ponosne nošnje narodnih pretstavnika, davale raskošni izgled bogato rasvijetljenoj dvorani.
Ulazak ekselencije Macolinija pozdravljen je produženim aplauzima i poklicima Italiji i Crnogorstvu. Zasjedanje Sabora, koje je odmah zatim otvoreno, započelo je objavljenjem rada Sabora od strane pretsjednika g. Mihaila Ivanovića, velikog crnogorskog patriote, starog i vjernog saradnika Kralja Nikole.
Riječ je zatim uzeo zvanilčni saborski govornik, isto tako stari saradnik kralja Nikole i dva puta Ministar Kraljevine Crne Gore g. Sekula Drljević«, piše, uz ostalo, »Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
Zasjedanju Petrovdanskog crnogorskog sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.
A JESU LI BILI SABORSKI ZASTUPNICI „MILO KAPA I KRSTO ZRNOV“-KOJI SE SA „PREDSABORA“-VRATIO 11.JULA U LIPU-CUCE? I KO JE OD NJIH DVOJICE BIO DO SMRTI ZAKLETI PRPADNIK TALIJANSKE ŠPIJUNSKE OVRE..-ZLOGLASNE OBAVJEŠTAJNE SLUŽBE..? PREKO KOJE SU SE“crnogorci“ BORILI ZA NEOVISNU KRALEVINU MONTENGRO-VIVA VERO MONTENEGRO-PJEVAHU BESMRTNI SABORSKI ZASTUPNICI 12.JULA NA CETINJE…?! I KAKO TO BIVA-NIKO NI SLOVA O ISTINI-ZAŠTO JE M I H A I L O (otac princa Nikole)UNUK KRALJA NIKOLE ODBIO „crngorsku“FAŠISTIČKU KRUNU? A „ZLI JEZICI BRČKAJU“-DA JE ŽENA MIHAILOVA(MAJKA pinca NIKOLE)-BILA ČLAN KP FRANCUSKE-ANTIFAŠISTA…?!!!! E BO…NIKO KA VI…?
Дукљани веле да су све сами „антифашисти“,да независна ЦГ почива на антифашизму….не знам како су то „анти “ кад су им Мусолини и италијански фашисти подарили „државу“ 12.07.1941.
Па им је ми срушили само дан касније.Ђе си Мишја (Шора) да ово демантујеш 🙂
.Данас 75 година касније опет Црна Гора гради „државу“ на непријатељству према Русији и на антисрпству,Хрли у нови рајх у коме је опет Њемачка Бог и батина у коме су чланице све бивше Хитлерове савезнице.И поново је ЦГ хрватски сателит .Историја се дефинитивно понавља.Можда се понови и 13. јул !
vratit ćemo CRNU GORU i taj praznik. dan ustanka
Ova mafijaska vlast, svojata i prisvaja sve sto njima moze biti od koristi bez obzira koje je ideologije i odakle dolazi samo da se njihovi dzepovi pune i da nikada ne odgovaraju za silna zlodjela.
Oni nemaju ideologije, njihova ideologija je novac, materijalna dobra i zadovoljenje niskih strasti.
Mogu i satani da sluze ako je to za njih dobro, a samo trabunjaju o Crnoj Gori i njenoj svijetloj sadasnjosti.
Poslije njih neka bude mrak, iako oni misle da su vjeciti.
Narod kao narod, nikad sloge, da se bagra smjesti dje joj je mjesto.
ЈУЛА 1876-ТЕ – ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПОБЈЕДА НА ВУЧЈЕМ ДОЛУ!
Кад је рука бржа од памети!? „Тражим помиловање“ – аутор текста