Ћилим као душа народа

Изложба „Ћилим – пут нити” уметничког фотографа Станка Костића од данас нам у Галерији науке и технике САНУ приповеда о артефакту у нас веома популарном, неодвојивом делу наше традиције и народне радиности, нечему по чему су поједини крајеви овог поднебља врло препознатљиви.

На више од седамдесетак фотографија у простору и око стотинак у каталогу, представљен је корак по корак технолошки аспект израде ћилима од самог почетка, односно неговања оваца, затим обраде вуне, до ткања и, на крају, производње. Овај предмет чије су нити за Костића уједно и нити живота, фасцинирао га је још у детињству.

„Још као дете гледао сам настанак бројних ћилима, учествовао сам и у целом процесу производње, малтене од пашњака до финалног производа. Моје детиње импресије од којих је све почело су у вези са шарама на ћилиму. Као кад имате калеидоскоп са разиграним бојама, које можете да видите у хиљаду варијација, а које су присутне на мотивима ћилима”, каже Костић, који се културом и традицијом нашег народа већ деценијама бави по разним основама, а за којег је ћилим без премца јер је у њега свака ткаља уткала преко себе и целу душу народа.

„То је један мукотрпан посао, пре свега, јер поред великог физичког рада долази и умни рад. Некад се за кућу бирала снаха тако што су се гледали радови које је она урадила на ћилиму, да ли има или нема грешака и какве су шаре”, објашњава наш саговорник, који истиче и Драгутина Инкиострија Медењака, који се први почео занимати за ћилиме и њихов настанак. Он је истраживао готово пола деценије развој ћилима и нашу митологију, покушавајући то да систематизује, додаје Костић, који је имао више од 60 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Поред фотографија, посетиоци ће моћи да виде и експонате попут алата потребних за израду ћилима, као и саме ћилиме. У једној просторији реконкструисана је соба из средине 20. века у којој се поменути предмети налазе, а присутни су и технички цртежи.

Галерија наука и технике САНУ, организатор ове поставке која траје до 20. марта, подсећа да је пиротски ћилим кандидат за Унескову листу Светске културне баштине.

Прочитајте ЈОШ:

Биковић: Ми до данас нисмо научили да је слога та која Србина спасава

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: