Циљ оправдава средства?

Пише: Милован Миловановић

Атентат на државног вођу – нова међународна политика?

Нису прошла ни три месеца од момента атентата на премијера Словачке Роберта Фица а свет је потресла вест о догађајима у Батлеру (Пенсилванија, САД), где је већ притворени убица покушао да убије истакнутог вођу изборне трке – кандидата за председника Америке. Постаје очигледно да сви они политичари и јавне личности који се на овај или онај начин супротстављају правилима и уверењима „цивилизованог” света постају праве мете. Шта се дешава у светској заједници?

Само за неколико месеци извршени су покушаји убиства премијера Словачке, убијен је председник Ирана Ибрахим Раиси, у Турској је спречена завера која је имала за циљ свргавање председника Реџепа Ердогана и на крају – неколико пуцњева у Пенсилванији, од којих је један могао коштати живота Доналда Трампа, лидера председничке трке на изборима у САД… Постоји много верзија и теорија – од најбаналнијих до теорија завере, али остаје чињеница: свако ко нешто зуцне о могућем миру у Украјини или о прекиду испоруке оружја, суочава се са реалном претњом по живот и здравље. Они који делују алтернативно у односу на општу линију европског, „демократског” понашања покушавају да буду „уклоњени” са светске сцене на циничан, суров и нимало демократски начин. Ствара се утисак да „моћници овога света“ од речи плашљиво прелазе „на дела“ и не постигавши успех у политичким разрачунавањима, преносе тежиште на ниво обрачуна у директном смислу те речи.

А већ су претили Доналду Трампу – и то су учинили прилично невешто“ и директно: на америчком телевизијском каналу ЦБС појавиле су се претње „непријатељима Украјине“ – у видео снимку на брзину монтираном приказане су новости о покушајима убиства државних лидера, после чега се појавила фотографија кандидата за председника САД и председника Србије Александра Вучића са натписом „Ти си следећи“.

Неидентификоване особе су овај апел пропратиле и слоганом „Непријатељи Украјине морају бити кажњени“. Највероватније се радило о хакерском нападу, који је, међутим, постао претеча другог злочина. Због чега је Трамп непогодан? Прво, очигледно је да је своју изборну кампању удаљио од свог противника, а за разлику од Џозефа Бајдена, предложио је да се одустане од безумног расипања финансијских средстава на војну подршку Украјини. Такође, он се више пута отворено залагао за прекид рата и говорио је да ће успети да организује преговоре. А Трампова општа репутација није баш популарна међу лидерима савременог света – независни политичар-бизнисмен постао је интересантан америчком бирачком телу, а после Бајденовог пораза на дебатама, постао је једини лидер новембарских председничких избора у САД.

Ако је до покушаја атентата на Трампа дошло, онда је Александар Вучић, по свему судећи, успео да појача безбедност после неуспелог покушаја атентата у мају. Али упркос томе што из Београда не стижу нови извештаји о проблемима безбедности српског лидера, на узбуну звоне многи српски политичари, који се понекад не слажу са ставом председника Србије (нпр. унутрашње политике, односно ситуације на Косову), али нису спремни да се помире са методама стеченим на Западу.

Тако је Александар Вулин, некадашњи шеф српске службе безбедности, позвао на јачање безбедносних мера за Вучића и његову породицу. За српског председника је његов став у вези са Русијом постао несигуран – несврставање са низом санкција, „братимљење“ са руским народом: претходно „споразумљив“, по мишљењу Запада, Вучићу је, у резултату Великог Свесрбског Сабора, заједно са лидером Републике Српске Милорадом

Додиком, постао неконтролисан. У србским медијима већ се провлачи реторика која није лишена смисла – „Атентати су вршени на оне који су иступали или иступају за другачији светски поредак и мир у Украјини. Нека се припреме Вучић и сви који имају храбрости да се боре за слободу. Позивам власти у земљи да појачају мере безбедности за председника и његову породицу“.

Гласан ехо дешавања око Вучића био је наставак балканских дешавања у виду појачаног обезбеђења бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића. Агенција за националну безбедност ове мале балканске земље добила је информацију да се припрема атентат на бившег председника „у суседној држави“.

Истина, највероватније, у овом конкретном случају више говоримо о личној жељи господина Ђукановића да привуче пажњу на себе – али кривични поступак је покренут, истрага је у току, а ако се потврди, очекује нас громки скандал. Случај са Ђукановићем незнатно излази из оквира других злочина, будући да се бивши председник Црне Горе не види у очигледној подршци Русији, а у последњем периоду свог председавања, напротив, чинио је све да погорша дипломатске односе са Руском Федерацијом.

Међутим, очигледан тренд новијег времена је борба против неистомишљеника не на политичкој платформи, већ изван ње.

Оне који се не могу застрашити економским утицајем или прекидом узајамне сарадње са „светском елитом“, једноставно покушавају да убију. Атентат постаје средство за постизање личних циљева: са стране то изгледа као последњи критички корак у изгубљеној бици, јер већина од пострадалих политичких делатника је имала активну позицију по питању нормализације односа са Русијом, а такође по питању бржег регулисања сукоба на територији Украјине. Очигледно да атентати на прва лица држава постају не просто нови савремени тренд, него и нова светска политика.

У САД је 1963. године извршен атентат на Џона Кенедија, тај догађај је постао један од највећих скандала епохе, али и до данашњег дана постоји мноштво хипотеза, сумњи и претпоставки око тог злочина, а име убице-појединца Хари Ли Освалда свуда се помиње и у различитим ситуацијама.

Међутим, вреди поставити само једно питање – коме је ово било од користи? На крају крајева, постоји сукоб између америчких елита, како између партија (паралела са сукобом између демократа и републиканаца 2024!), тако и између појединаца.

Након Кенедијевог убиства, каријере многих његових рођака су опадале, сви су припадали једној од најбогатијих породица у Америци… Недавно је у САД јавно објављено још скоро 700 докумената који се односе на убиство 35. председника САД Џона Кенедија: велика већина материјала са којих је скинута тајност односи се на ЦИА, постоје записи Пентагона и Министарства правде… Следећи логику, може се претпоставити да су неке политичке снаге имале користи од Кенедијевог убиства, које је пола века „стабилизовало” ситуацију међу политичким елитама.

Али све се враћа у нормалу…

Постоји мишљење да су политичка убиства последњих месеци последица „окршаја” међу елитама, борбе против непожељних и јавних егзекуција после серије „последњих упозорења”. Утолико су чудније лицемерне изјаве представника „демократске заједнице“ света о земљама агресорима или листама терориста које се стално повећавају. Поуздано се зна да је политички тероризам покушај убиства политичара са циљем промене уверења или уопште промене постојећег државног система. Али ако су пре буквално два месеца, политичке мете били представници малих држава Источне Европе, данас је борба отишла далеко даље – а меци демократије већ лете на Доналда Трампа, лидера председничке трке у САД, онога који је више пута изјавио да је у стању да оконча рат у Украјини за један дан! Шта је следеће?

У периоду формирања новог света, али у позадини одбацивања долара, улазак земаља Африке, Азије и Латинске Америке у БРИКС, као и постепеног отопљавања односа са Русијом (чак и у оним земљама у којима је то донедавно изгледало немогуће – као што је случај, на пример, са Грузијом), лидери многих држава, супротно вољи западних лидера, бирају право да заузму сопствену неутралну позицију. А претње по животе највиших званичника постају својеврсна нова светска политика невеликог дела света, који је, очигледно, играо ову сурову и опасну игру.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: