Чињенице
1 min readПише: Батрић Бабовић
Када је један енглески новинар својевремено поставио питање како да његова новина постане читана и високотиражна, од свог главног уредника добио је најједноставнији одговор. Он је гласио да новински садржај мора обиловати чињеницама, а да сваку чињеницу једноставно морају схватати продавац млијека и академик.
Тако је било и остало у Енглеској, а да ли је тако на Балкану и у Црној Гори остаје за приповиједања. Црна Гора у пописима становништва од 1905 па до 2023 године има безброј статистичких мутација и националних преименовања. То могу потврдити садржаји озбиљних архива и непристрасна публицистика. Како се назива овај феномен? Како се зове феномен измјена потомства са заједничким предачким гробовима и (не)мутираним именом Цркве? Ради се о безименим чињеницама које треба да уђу у уџбенике основних и средњих школа са факултетима ради проучавања. Исти садржаји можда би требали да постану предмет интересовања клиничке психијатрије као посебна научна јединица. Док се очекује нови попис и сви заинтересовани учесници машу калкулаторима, латиницама, ћирилицама и процентима националних дистрибуција нико не увиђа да Црна Гора тоне у бијелу кугу. У три града на сјеверу Црне Горе има 3 000 мање дјеце за упис у први разред. Гробља су све пунија, стопа смртности расте у свим старосним добима, одлив мозгова је незаустављив процес, партитократија из дана у дан све више разара и потапа меритократију а директни колонијализам се замјењује фарсичним парламентарним изборима, које колонијалисти на крају крунишу формирањем парламентарне већине. Морал и вјера као синоними готово не постоје. Ко се бави овим чињеницама? У исто вријеме Црна Гора припада НАТО савезу. Нико не говори о проценту противника чланства Црне Горе у овој алијанси. Потписник ових редова је гласноговорник живота на темељима западних хришћанских вриједности са тековинама Романових. Овај савез неутралише бољшевичко-глобалистичке спојеве, који заправо јесу јединствен систем растакања свих аутохтоности и националних политика. Заговорника овог духовног пакета у свим друштвеним слојевима Црне Горе има у завидном проценту. До почетка рата у Украјини, није било много интересовања за Русију и њен значај на свјетској позорници. Ниво знања о природи руско-украјинских односа у Црној Гори је на ниском нивоу. Исаковичи су потиснути Коломајским, Дерипаском и Абрамовичем, а Црњански дукљанизованом лектиром и ситнопартијском писарницом. На другој страни, уз све ово, амерички часопис „Дифенс њуз “ објављује да од сто рангираних највећих одбрамбених компанија, пет америчких компанија у 2022 години има комбиновани приход од 196 милијарди америчких долара. У првој половини исте године, приходи 25 западних одбрамбених компанија порасли су за 11 одсто, или 212 милијарди америчких долара. Процјена је да ће у 2023 години продаја оружја ових компанија износити 448 милијарди америчких долара. Интенција је да руско-украјински рат генерише америчку војну индустрију за наредних десет година и раст прихода на 554 милијарде америчких долара до 2026 године. Понуде Европе сад 2 и задуживање бивше Владе треба уклопити у ове чињенице и упоредити црногорски буџет са приходима америчке војне индустрије, Илона Маска и глобалних фармацеутских лобија.
На све то ваља додати ко је у Црној Гори за Русе а ко је за Украјинце, чиме се добија лудница отвореног типа. Психе би биле изопштене из посматрања, а здрави разум би постао најпожељнија категорија на духовном тржишту. Можда би се тада прочачкало како је Косово са Метохијом признато од Владе Црне Горе, а против тога је према ријечима њеног предсједника било 85 % популације. Подршка уласку у ЕУ такође је импозантна (потписник ових редова је заговорник тог пута на принципима западнохришћанске етике), али се исти пут гетоизира и гура у отворенобалканске ложе и басене. Кад се на све дода садржај савеза БРИКС са текстовима елитног новинара Синише Љепојевића, црногорски политичари постају микрон микрона укупне свјетске позорнице. Можда је актуелни црногорски премијер имао помисао кад у БРИКС заједно могу Ријад и Техеран, зашто из наше перспективе заједно не би могли Рим и Ријад, макар и из супротних углова политичког ринга и спектра логичности? Американци са Русима и БРИКС са САД и ЕУ наћи ће додирне тачке својих интереса у мултиполарном свијету чије стварање непрекидно траје. Руси и Украјинци ратоваће још дуго након окончања ратних сукоба, а сва отворена ратишта биће прилагођавана вјечним интересима свјетских сила. Чињенице су неумитне, а став Гардијана за плитке политичке главе у Црној Гори само је једно од бројних шпанских села. Једино је јасно да су за национални опстанак и битисање довољни здрава памет, храброст и постојање кичме. А чињеницама о нашој бескичмености и небитности никад краја!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: