Ћириличне и латиничне гњиде

Пише: Мишо Вујовић

Гњида је у сваком смислу инсект који изазива ситне непријатности и узнемирење човека. Стидна гњида или пицајзла иритира делове тела које је непристојно додиривати на јавном месту или у присуству других људи. Мада су та места медијски и кадровски највише експонирана.

Више нико и не оспорава легитимност и кредибилност тих органа на постављеним и именованим позицијама. Још ако су дипломирали на неком од популарних унивезитета њихова компетентност у потпуности је комплементарна са стручном оспособљеношћу. “Знање ми нико не може узети”, дично је констатовала једна старлета. И ја сам уверен да је њено основно знање фасцинантно.

Власт се најкомотније осећа у гњидоликом напудерисаним окружењу, без обзира на особине: Досадан као гњида, упоран к’о гњида, гњидолик, гњидица, пицајзла. Ово је дијагноза карактера индивидуа званих гњиде. Постоје ситне и крупне гњиде. Богате и сиромашне. Патриотске и издајничке. Акредитоване и намештене. Умишљено- уображене, хигијенски запуштене и вашљиве гњиде.

Домаће и увозне, репрезентативне, агреманске или имунитетске гњиде. Све наведене већином припадају новој најотпорнијој врсти насталој од градских пицајзли и сеоских гњида. Зашто сам поделио ову категорију паразита на латиничне и ћириличне? Пре свега по интересном принципу, све остало им је идентично – од лица до цревног тракта.

Заједнички им је свакако и недостатак карактера и брзо размножавање. Друга подела, као и код комараца, чији је интегритет у односу на гњиде неспоран, не постоји. И једни и други гризу све врсте длака и косматим делом тела брзо се евакуишу из главе до аналне регије, где обично најкомфорније обитавају. Ћириличне гњиде су забринуте за национална питања, попут малих гонича кевћу за пленом, али са безбедне дистанце.

Гледају да нешто извуку из контекста и пласирају као туђи грех. Успех не праштају ником, чак ни најближима.

Ћириличне гњиде су и дежурни критичари, митомански настројени, жедни крви, спремни туђим животима да реформишу све – од просвете, спорта, цркве и државе. Њихова забринутост за опстанак народа мери се турама пића којим надахњују своју патриотску револуционарност. Свако ко нема каму у устима, ко се редовно тушира, не мрзи Хрвате, муслимане, а да не говорим о толерантном односу према шиптарима, тај је фолирант и слаб Србин. Такви су загадили све што се могло затровати.

Због те патрио-патологије данас по европским затворима чаме српски генерали док су “патриотске” гњиде постале заштићени сведоци. Такве униформисане гњиде, петоколонаши и дезертери, анестезиолози бедних и нејаких, данас представљају уситњени бакшиш режима. Те малигански набилдоване и често унеређене битанге пре обдукције треба добро изветрити, јер нема ароме ни отпада који нису њушили или окусили.

Латиничне гњиде су умивене, уредно депилиране и напудерисане, не због високих хигијенских назора, већ стандарда и захтева послодаваца. Ове унисекс гњиде се утркују за европске мрвице брашњеника. Њихова улога националних електродистрибутера подразумева просветљење кроз константно аутожигосање и колективно покајање.

Космет отуђити због придруживања и још по неког бенефита. НАТО алијансу убедити да нас је тукла за наше добро и да смо захвалнији од свих заједно до сада милосрдно просвећиваних. Свима који траже доделити бар по једну аутономију. Да им се нађе, злу не требало. Србију тотално децентрализовати до ниво улице, евентуално месне заједнице. Србе разоружати до кратких цеви и ловачког оружја да се могу међусобно истребљивати.

У сваком министарству поставити по неколико примерака латиничних гњида да контролишу планирану денационализацију Срба. На крају донети закон о специјалном статусу ових инсеката са трајном забраном становништву да депилира или брије интимне регије. Учинак и једних и других је разарајући што није тешко установити и без озбиљнијег прегледа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: