Ћирилицом: „Дух самопорицања“ Мила Ломпара
1 min read
Мило Ломпар
По програму петог књижевног фестивала Ћирилицом у петак, 27. августа на Тргу између цркава са почетком у 21 час о „Духу самопорицања“ говориће проф. др Мило Ломпар.
О „Духу самопорицања“, књизи која је доживјела 11 издања за 10 година, теоретичар права и политичар Коста Чавошки забиљежио је сљедеће: „“Дух Самопорицања” је камен међаш у српској култури и културној политици током последњих скоро седамдесет година.
Мило Ломпар је први који је од затечених фрагмената изградио једно целовито, кохерентно, добро образложено и изнад свега убедљиво српско становиште. Мило Ломпар показује да је титоистичко, а у бити прохрватско југословенство и даље присутно у свести /…/ многих данашњих српских главара. У духу такве политике, све што је српско требало би свести на србијанско, да би све оно што није србијанско, као Његош, Андрић и Селимовић – престало да буде српско.“
Мило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, гдје предаје Српску књижевност XVIII и XIX вијека и Kултурну историју Срба. Предсједник је Задужбине Милоша Црњанског. Био је генерални директор Политике (2005—2006) и потпредсједник Српске књижевне задруге. Објављене књиге: О завршетку романа (Смисао завршетка у роману „Друга књига Сеоба“ Милоша Црњанског) — Награда Станислав Винавер, 1995; Модерна времена у прози Драгише Васића; Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури „Романа о Лондону“)— Награда Ђорђе Јовановић, 2000; Аполонови путокази (Есеји о Црњанском) – Награда Лаза Kостић, 2004; Моралистички фрагменти; Негде на граници филозофије и литературе (О књижевној херменеутици Николе Милошевића) – Награда Никола Милошевић, 2009; О трагичком песнику (Његошеве пјесме); Његошево песништво; Дух самопорицања (прилог критици српске културне политике), Дух самопорицања – У сенци туђинске власти, Шесто, допуњено и коначно издање – Награда Печат времена, 2012. и Повратак српском становишту? (интервјуи)…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Profesor Milo Lompar….
Poznavalac Srpske Literature i Misli….
Covjek sa Istancanim, Elokventnim Poimanjem….
Cisti Filozof…. Sa Dubinom Njegosevske Misli….
FILOZOF CISTOG, LJUDSKOG, SRPSKOG STANOVISTA….
Hvala Profesore Lompar…. Milina Vas je Slusati….
Stojima Cvrsto na Braniku Vaseg Stanovista….
Naseg Srpskog Kontinuiteta i Postojanja….
Sve je to super, ali ni Lompar ni Cavoski ne bi trebali da se bave Vucicem jer se njihove izjave zloupotrebljavaju od srpskih neprijatelja.
To sto je neko vrstan u svojoj oblasti ne znaci da je mudar i da shvata politiku. Pa taj Kosta Cavoski koji je najbolji srpski pravnik je sedamdesetih i osamdesetih podrzavao siptarske troriste – osudjenike u titovim zatvorima. Isto taj Lompar sad nam mudruje o Vucicu kao da smo mi blesavi i ne znamo s kime imamo posla, a s kime cemo imati posla ako ga srusimo. Mogli bi obojica da malo olade od dnevne politike, tolika je nasa srpska istorija da ima fali jos 10 zivota da zagrebu samo njen deo.
Lijeci se bolesnice ,povedi jos koga sa sobom!
Значи по твом мишљењу они треба да „оладе“ и да се не петљају у политику а ови странчари са купљеним дипломама у прве редове,они могу да се баве …Ми смо некад имали врхунске интелектуалце у политици,нарочито дипломатији:Милан Ракић,Иво Андрић,Црњански,Слободан Јовановић…Србија је имала чиме да се поноси а при том су били и велики родољуби.То што г-дина Ломпара нема данас на таквим функцијама говори више од свега
Поштовање за професора Ломпара!