Ћирилицом смо утемељени у трајању

Поштована госпођо Латковић,

Опростите, најприје, што Вам се обраћам ћирилицом и наносим душевни бол тјерајући Вас да тумачите неразумљиво Вам и мрско писмо, а уједно извините и на овоме „поштована”, васпитање ми налаже тако, мада, тешко ми је да то изговорим…

Једнако не заслужујете ни да будете директор славне даниловгардске гимназије „Петар I Петровић Његош”, али сте ту гдје јесте, управљајући том светом институцијом више као радним логором неголи школом, и то школом која носи једно од најчаснијих имена Црне Горе, претпостављам, на Вашу велику жалост, но име још некако и да „прогутате”, али ћирилицу никако!

У чему је то тачно гријех, госпођо Наташа Латковић, професора Југослава Благојевића и ученика вам (предивна, часна и чојствена дјеца) што инсистирају на писму праотаца (ваших једнако колико и њихових) – ЋИРИЛИЦИ?!

Какву је то радну дисциплину повриједио професор Благојевић одбијајући да прочита некакво школско обавјештење на латиници?!

Уколико је он, пак, и прекршио некакву радну дисцилину, нисте ли се Ви, онда, оглушили о ону неписану, а насушну – људску и моралну дисциплину, завјет вјекова, предака, потомака, Светог Петра Цетињског, свега оног на чему сте, убијеђен сам, стасавали и искрено вјеровали до тренутка када сте доживјели „провиђење” и пронашли смисао постојања у новој вјери – „Милопоклонству” и служењу бесмислу које се проповиједа?!

Гебелс би Вам позавидио на приљежности, госпођо Латковић, перјаницо борбе за инстант идентитет и црногорску нацију!

Куда ћете то без у папратиште које пртите убијеђени да чините стазу славе којом ће за Вама ићи генерације дјеце, несвјесни (или, још горе, сасвим свјесни) да ће Вас Црна Гора памтити као једног од кључара уџерице монтенегринства!

Можете Ви комотно отјерати професора Благојевића из школе, али ћете још комотније протјерати себе у избјеглиштво својег огњишта, јер ћирилицом смо утемељени у трајању, без обзира да ли се писали као Срби или Црногорци и то није никакав мит, вјерујте!

У памет се, продужена руко Ђукановића, доћи ће дан када ћете себи покушати да објасните шта Вас је гонило на безумље, али чућете тишину!

Страшну, тешку и заглушујућу тишину!

Видјећете само одраз човјека који покушава нешто да Вам каже, али га разумјети нећете – говориће језиком који сте прогнали, писаће писмом које сте презрели, личиће на особу коју сте издали – личиће на Вас, кукаће за Црном Гором, заробљена у вилајету од Монтенегра…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: