Чистилиште

Пише: Мишо Вујовић

Нећу да паничним, још мање да ширим лажни оптимизам, да анализирам процене “еминентних” стручњака са друштвених мрежа, не пада ми на памет да се бавим сујетом најсујетније професије, али знам са сигурношћу, да ће се једног дана пројекат корона звати чистилиште. И људи и здравог разума!
Да ли је у питању “бегунац” из лабараторије или су га заиста слепи мишеви пренели на људе сада је мање важно. Важно је то да је он ту међу нама и да треба бити опрезан. Пре свега због чињенице да људи у Италији, Шпанији, Америци, Ирану, до јуче Кини, масовно умиру. Корона већ узима данак и у Србији и окружењу.

Многа питања свакако чекају одговоре: Да ли неко, чисти здравствене и пензионе фондове? Да ли су валидни тестови за утврђивање присуства вируса у организму? Да ли је објављен рат дубокој држави и црном племству? Да ли је дошло до слома монетарног фонда? Зашто у Великој Британији нема изолације људи, ванредног стања и панике? Где је солидарност ЕУ? Зашто ћути Русија? Да ли је Трамп национализовао Федералне резерве? Да ли је ово прекретница у историји ратовања? До сада је у конвенционалним ратовима коришћени хемијско – биолошко оружје. Сада се очито воде биолошки ратови у којима мали народи могу бити само експеримент.

Експеримент је било и бомбардовање Савезне Републике Југославије. Тада је изостало биолошко оружје, али је посејан осиромашени уранијум и тестиране су ракете далеког домета у континенталним условима на живој сили. Први пут ван пустиње. Али то смо преживели. Пре свега духом, јединством и солидарношћу.

Било је и оних који су нас бодрили са безбедне дистанце као што и данас разни теоретичари обесмишљавају опасност од короне, али сви из карантина.
Наравно да сам убеђен да је корона пројекат, увертира у нешто много крупније и веће, али слике из Бергама морамо прихватити као отрежњујуће са мањим ентузијазмом за наше традиционално курчење.

Оставимо се сада празних прича да ли је увођењем ванредног стања извршен државни удар или не!? И то ће доћи на дневни ред једног дана. Да ли грађанин има право да одбије лечење? Наравно да има, али да не угрожава друге. Ако смо добили подршку Кине искористимо присуство њихових лекара да своје искуство у борби са овим вирусом пренесу на колеге у Србији. Формирајмо од тих обучених лекара и медицинског особља стручне тимове и препустимо струци да ради свој посао, са што мање тензија и депресивних интервала.
Многи детаљи су сабласни али је сабласнија чињеница да је у Италији умирало скоро 1000 људи дневно. Прекјуче 963.
Ако је корона “намештаљка” како тврде неки лекари, шта је са мртвима? Улице у Италији су до пре две недеље биле пуне људи и поред упозорења да се може догодити трагедија. Данас су те улице саблазно празне, гробља препуна крематоријуми затрпани, а ретки пролазници се више не поздрављају чак ни рукама, поштујући безбедну дистанцу. Већ празним погледима у којима су од живота остали једино неизвесност и неверица. И то је оно што сведоче многе познате личности у Италији. Прочитајте писмо италијанске књижевнице Франческе Меландри упућено Европи.
“Пишем вам из Италије што значи из ваше будућности. Ми смо сада тамо где ћете ви бити за неколико дана. Сви градови епидемије показују да смо уплетени у некакав паралелни плес”, почиње своје обраћање Франческа, описујући како за кратко време човек мења своју менталну географију, како небитне ствари постају битне и обрнуто, кроз шта ћемо пролазити преживљавајући драму која долази и остатку Европе.
А Европа се, управо на примеру Италије, показала као стара курва, власница бордела која подводи младе девојке узимајући им и бакшиш од богате клијентеле.
Све је ово јако компликовано, сурово и трагично али и отрежњујуће.
Зато послушајмо народну муку: Стрпљени је спашеш, само ако се узда у се’ и у своје кљусе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: