Чистка у врху руске војске: Да ли после Сергеја Шојгуа одлази и Валериј Герасимов

Пише: Игор Дамјановић

Непуну годину од ескалације сукоба данас одлазеће осовине Шојгу-Герасимов са покојним Јевгенијем Пригожином, која је довела до марша вагнероваца на Москву, многи почињу јавно да жале што тада ствари „нису доведене до краја”

Смене и оптужбе на рачун високо рангираних официра у Министарству одбране Русије не престају. Последњи у низу су генерал-потпуковник Вадим Шамарин, начелник Главне управе везе и заменик начелника Генералштаба генерала армије Валерија Герасимова, и Владимир Вертелецки, начелник задужен за обезбеђење државних поруџбина. Упућени у ситуацију верују да ово није крај чистке у Министарству одбране и да би ускоро иза браве могла да се нађу најмање још двојица заменика бившег министра одбране Сергеја Шојгуа. У том контексту се помињу Алексеј Криворучко и Руслан Цаликов.

Практично први корак Владимира Путина у новом мандату, непосредно након инаугурације, полагања заклетве и традиционалне Параде победе, била је смена Сергеја Шојгуа, министра са најдужим стажом у историји Русије. Како ствари сада стоје, његова тродеценијска министарска каријера, од чега 13 година на челу ресора одбране, могла би да се заврши неславно.

Да се епохи Шојгуа ближи крај могло се наслутити већ половином априла, када је у Москви ухапшен његов заменик Тимур Иванов. Главни човек за изградњу војних објеката, станова за војна лица и реконструкцију Мариупоља, оптужен је званично за примање мита. Последњих дана у руској јавности либерално-опозиционој, али и оној патриотској круже спекулације да се Иванов заједно са супругом и породицом, иначе поред Русије држављанин и Израела, спремао за бекство из земље. О некретнинама Иванова, чија вредност прелази 10 милиона евра, и возном парку од чак 22 луксузна аутомобила, говорило се и писало се и раније. Независни украјински новинар Анатолиј Шариј, који је још 2010. због писања о корупцији у окружењу бившег украјинског председника Виктора Јануковича био принуђен да побегне у ЕУ, објавио је у децембру 2022. оптужбе на рачун Иванова готово идентичне оним које му сада Истражни комитет Руске Федерације ставља на терет. Уколико се потврди да се Иванов заиста спремао за бекство из земље, тада би могао да буде оптужен и за знатно теже дело од крађе државног новца – велеиздају.

Свега неколико дана након што је званично објављен крај Шојгуове ере десило се још једно велико хапшење. Иза решетака се нашао генерал-потпуковник Јуриј Кузњецов, начелник Главне управе кадрова Министарства одбране. И њему је на терет стављено дело примање мита великих размера. Међутим, саопштено је да се генерал Кузњецов терети за дела у периоду од 2021. до 2023, када и није био запослен у Министарству одбране, већ Генералштабу као начелник Осме управе, задужене за чување државних тајни. Осетљивост делатности управе, на чијем се челу налазио пуних 13 година, намеће питање да ли мито ономе ко је био задужен за чување државних тајни истовремено повлачи и одговорност за велеиздају.

И смењени Шамарин оптужен је за примање мита великих размера. На почетку рата сектор везе био је оцењен као Ахилова пета руске армије и сегмент у коме су највише заостајали за Украјином. Стање се касније променило набоље, али систем везе који су Украјинци поставили и развили уз помоћ савезника из НАТО-а и даље је бољи од руског.

Хапшење због крађе државног новца у ратно време активног заменика генерала Шамарина и генерала Кузњецова представљају увертиру, слично као и у случају Шојгуа, за готово извесну смену начелника Генералштаба. На чело армије генерал Герасимов дошао је пре 13 година у пакету са Шојгуом, а ако се узме у обзир да ће у септембру напунити 69 година, нећемо претерати ако кажемо да је и без скандала и хапшења његових непосредно потчињених одавно зрео за пензију.

Дан након случаја генерала Шамарина, ухапшен је Владимир Вертелецки, коме се на душу ставља злоупотреба службеног положаја и штета у државном буџету од 70 милиона рубаља (око 700.000 евра).

Јавности одавно боде оче и раскалашан живот невенчане супруге генерал-пуковника Јурија Садовенка, начелника Апарата Министарства одбране. Посебним указом председника Путина од 20. маја, Садовенко је ослобођен дужности. За разлику од Иванова, Цаликова и Криворучка, Садовенко има формално војно образовање – Рјазанску вишу школу ВДВ-а. Међутим, после само четири године активне службе прелази у Министарство за ванредне ситуације, где у почетку ради као телохранитељ Шојгуа. У војску се враћа заједно са својим шефом 2013. и одмах постаје генерал-потпуковник. Осам година касније унапређен је у виши чин.

Контроверзни Алексеј Криворучко од 2018. био је главни за снабдевање војске наоружањем. Са места не тако битне железничке Компаније „Аеро-експрес”, која са три московска аеродрома превози путнике у центар града, 2014. постаје ни мање ни више него директор концерна „Калашњиков”. Још веће изненађење уследило је 2017, када Криворучко са двојицом партнера од државне корпорације „Ростекс” купује 75 одсто удела у „Калашњикову”, произвођачу легендарног аутомата и главном снабдевачу војске стрељачким оружјем, коме је непосредно пред приватизацију поверен и програм развоја војних дронова. Годину дана касније постаје заменик министра Шојгуа, а тек 2020. власнички удео у „Калашњикову” формално продаје Алану Лужникову, бившем заменику министра транспорта са којим је блиско сарађивао док се налазио на челу „Аеро-експреса”. Анатолиј Шариј, који се такође бавио делом Алексеја Криворучка, тврди да је Криворучкова супруга специјално одлазила да се породи у САД, да би њихове ћерке по рођењу стекле америчко држављанство.

На форуму „Армија 2021” Криворучко је најавио да ударни дрон „алтијус” на јесен 2021. улази у серијску употребу руске армије. Три године касније, нема података да је овај дрон уопште коришћен током борбених дејстава у Украјини. Са друге стране, недавно је у Курској области пао „моџахер-6”, дрон иранске производње, сличне намене и карактеристика, а исти апарат Украјинци су оборили на јесен 2022. недалеко од Одесе. Други дронови које је Криворучко пре три године помпезно најављивао да се уводе у употребу, „форпост” и „орион” нису се прославили и коришћени су тек у појединачним случајевима.

Занимљиво је да у моменту када свима постаје јасно да ће Криворучко бити у најмању руку смењен, украјинска тајна служба СБУ подиже оптужницу против њега. Ако погледамо статистику смена и хапшења у украјинској војсци и у руском Министарству одбране, чини се да се води „мртва трка” зараћених страна и да у овом сегменту Руси почињу да их сустижу.

У фебруару прошле године у Кијеву је ухапшен заменик министра одбране Вјачеслав Шаповалов, задужен за позадину и логистику. Првобитно је оптужен за набавку хране за војску по ценама и до неколико пута вишим од тржишних, а касније је дело проширено и за набавку шлемова, панцира и униформи лошег квалитета. Суд је на саслушању одредио Шаповалову кауцију у износу од 402 милиона гривања (око 10 милиона долара), а штета војном буџету, која се њему и његовом окружењу приписује, износи више од 950 милиона гривања. Пола године касније смењен је министар одбране Алексеј Резњиков, а потом, почетком ове године и главнокомандујући, генерал Валериј Залужни и низ других генерала. Спекулише се да би и актуелни министар одбране Рустам Умеров ускоро могао да буде ослобођен дужности.

Непуних годину дана од ескалације сукоба данас одлазеће осовине Шојгу-Герасимов са покојним Јевгенијем Пригожином, која је довела до Вагнеровог марша на Москву, многи почињу јавно да жале што тада ствари „нису доведене до краја”. Има међутим и оних који сматрају да је својим исхитреним и у ратно време недопустивим поступком сам Пригожин процес смене војног врха одложио за неколико месеци. Чекајући изборе и формални избор нове владе, председник Путин се Шојгуа ослободио тихо, а наредне недеље показаће докле ће се ићи у обрачуну са корупцијом, која је посредно узроковала смрт многих руских војника на бојном пољу.

Од новог министра одбране Андреја Белоусова, за кога чак ни окорели противници председника Путина у земљи и иностранству не могу рећи ништа негативно, очекивања су заиста велика. Чини се да је изградња његовог култа почела чак на првој линији. Недавно сам, боравећи на Запорожском фронту у земуницама 56. десантно-јуришног пука поред фотографија председника Путина и команданта ВДВ-а генерала Михаила Теплинског приметио и фотографију новог министра. За претходне две године и три месеца рата не могу се сетити да сам на положајима видео фотографију Сергеја Шојгуа.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: