Чита се, пише, црта и мисли на ћирилици: Почела са радом школа српског језика у Бенковцу

Управа парохије бенковачке, по благослову Епископа далматинског г. Никодима, а у сарадњи са Управама парохија из Задра, Обровца и Смилчића, отворили је школу српског језика и књижевности у жељи да подстакне младе на очување културног идентитета и баштине српског народа.

Обнову и опремање ове школе, која се налази у сутерену цркве, финасирали су Срби за Србе и Фондација Делије.

Школа ће бити осмишљена и прилагођена полазницима. Планирано је да се часови одржавају једном седмично у три групе по два сата. За прву групу – предшколце организовале би се едукативно-забавне радионице. Код основаца – друге групе, пажња се усмјерава на читање и писање уз упознавање књижевности за дјецу. Трећу групу би чинили средњошколци и студенти, гдје би пажња била усмјерена на великане српске књижевности.

Бенковац се налази на сјеверу Далмације 30 километара источно од Задра.

Бенковац је по попису становништва из 1991. године, насељавало преко 75 процената Срба и око 20 процената Хрвата. Данас их на читавом подручју општине има мање од 15 процената, а у самом граду је број повратника незнатан.

Повољан природни и географски положај опредијелио је насељавања Бенковца још у праисторији, о чему свједоче налази данилске културе у недалеком селу Смилчић. У касном средњем вијеку био је у посједу племићке породице Бенковић по којој и добија име. Године 1527. потпада под отоманску власт и од тада, ово подручје постаје простор непрестаних конфронтација између Турака и Млечана.

Историјски подаци говоре да је православни храм у Бенковцу саграђен на мјесту некадашњег православног храма који је овдје постојао у 16. вијеку. Цркву у Бенковцу, посвећену Светом Јовану Крститељу сазидао је Вид Караћа 1590. године, у вријеме митрополита Аксентија. Њен првобитни изглед донекле је познат захваљујући катастарској мапи, на којој је приказана као подужна грађевина са правоугаоном апсидом на истоку и наглашеном припратом на западу, насталом највероватније приликом обнављања почетком 18. века. Садашња црква, исте посвете, саграђена је на мјесту претходне из 1885. године.

У последњем рату бенковачки храм није претрпео знатнија оштећења, али је кровна конструкција доста дотрајала, па се предузимају настојања да се храму поново врати првобитни сјај.

Храм у Бенковцу градили су православни Срби, одричући се много тога да би саградили своју богомољу, да би се имали гдје Господу молити, вјенчавати се, крштавати, али и опојавати ближње. Због интереса ондашње Аустро-угарске монархије, храм је финансијски помогао и аустријски цар Фрањо Јосип о чему свједочи и натпис изнад јужног улаза.

Један од најзнаменитијих православних Далматинаца, блаженопочивши епископ Симеон Кончаревић, нераскидиво је везан за Бенковац, бенковачке Србе, али и цјелокупну Далмацију за коју је и живјео. Овај врли пастир, након што му је умрла жена док је био мирски свештеник, одлучио је отићи у манастир и примити монашки чин, а након извјесног времена изабран је за далматинског епископа. Поред самог храма, у сврху службовања свештенослужитеља, у стилу народне архитектуре саграђен је и парохијски дом. Вјерује се да се баш у том објекту, у организацији попа Кончаревића 1734. године, одвијала настава на српском језику.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: