Читач

Пише: Батрић Бабовић

Недељно јутро. Звона звоне. Бонаца.
Маслине се њежно Земљи ближе
Мирко с Христом портом док корача
Благодат се спушта с Неба ниже

Хор црквишта и шкољ се још плави
Звук с висина као Благовести
Кад Читачу Дух се Обезглави
Изван Себе с Богом ће се срести

Можда близу Тарса и Дамаска
Зову га Ефесци, Колошани
Схватио је да је Живот маска
Вјечни су му Пути Онострани

Кад прозбори све се Преокрене
Тавор му се на Лицу појави
Од Огњеног Стуба, Од Мијене
Плаво Око још више Поплави

То је Господње мирно каже
Предато на Службу, Љубав, Дар
Мир ти Читачу без Страже
Узврати му тихо Распети Олтар

Увијек за мало старији од Себе
На будућу Литургију Он личи
Па се зато невин пронашао
У улцињској Тишини и Причи

Мир ти од Срца Благовеститељу
Миркове су једине Ријечи
Јер Он живи само за Недељу
Шестодневну Таму да Лијечи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: