Читање историје: Чувај ближњега свога, али га се и чувај

Пише: Раде Видаковић

Живети на српским просторима а не пратити политичка дешавања немогућа је мисија.

Живот Срба је стална драматургија која је супротна молитви српског рода — љуби ближњег свога. Српско биће ближе је тези — убити ближњег свога. Нажалост!

Времена пролазе, све се мења у свету, изузев тога да се Србин уме подићи из пепела и да то што изгради претвори поново у пепео. Треба поновити историјске потврде овог става, треба јер Србин кратко памти.

Јуначки се Бранковић повукао са Косова, мудро се реши Милош црног Ђорђа, веран беше Апис своме краљу, лако Србин замени краља Хрватом маршалом, како одбранише генерали свога вођу Милошевића, ко то носи Ђинђићев ковчег, итд. Каква историја таква и садашњост, а назире се и идентична будућност?

Данас нека опозиција напада Вучића, само ме не питајте која опозиција. Историја ми говори да опозиција Вучићу не може наудити много. Али сам убеђен да ће га издати неко од сарадника и то ће бити неко од оних којима је он дао и помогао много. Србија је изграђена из пепела. Да ли је треба поново претворити у пепео?

У Црној Гори се величанствене литије претворише, преко ноћи, у клицање масе – Дритане Србине! Психолози немоћни да дају дијагнозу!

Одбранисмо и створисмо своју Републику Српску. Тешка борба са бројним непријатељима, потпомогнути америчким бомбама. Радују се неки Срби, Америка сада бомбардује Додика. Неће морати Америка и сарајевска амбиција урадити све сами. Појавиће се опет неки Срби, да то часно ураде сами. Нажалост, потенцијалне извршиоце покушавам препознати међу Додиковим блиским сарадницима…

Зато нашој молитви – љуби ближњег свога, морамо додати — љуби ближњег свога али се и чувај ближњег свога! Нажалост! Само читам историју…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: