Члан експертског тима МЦП Владимир Лепосавић: Звали на дијалог, дали ултиматум

Без успеха је завршена друга рунда преговора експерата Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ у проналажењу решења за спорне одредбе Закона о слободи вероисповести.

Тим поводом гост „Новости“ је др Владимир Лепосавић, члан експертског тима Митрополије црноорско-приморске у преговорима са представницима Владе Црне Горе око спорних одредби спотног закона.

На питање да ли је очекивао обрт у дијалогу – да, рецимо, власт прихвати примедбе Цркве, он је казао

– Нисам очекивао тај обрт, али сам се надао да би можда и то могло да се деси. Оно што нисам могао да замислим јесте да је власт позвала Цркву на преговоре у интересу целог друштва, а да није оставила ни најмањи простор за разговор. Пошто је друга страна прочитала Владин предлог, одмах нам је саопштено да је то „узми или остави“ и да ни једна једина више реч не може бити чак ни разматрана за измену. Тиме је Влада још једном разочарала, јер Цркви није било једноставно да се, после свих догађања, одазове на овај позив.

Црква је, наиме, месецима безуспешно позивала на дијалог и захтевала да се разговори о спорном Закону не воде после Петровдана, како би се избегло да исти буду злоупотребљени у предизборној кампањи. Иако је Влада одговорила тек по истеку овог рока, Црква се одазвала свесна велике одговорности и захтева великог броја људи да њихове светиње буду сачуване, а Црква одбрањена. Јасно је да Влада жели да увуче Цркву у политичку утакмицу да би је ту, на свом терену, трајно оклеветала и тако лакше елиминисала из правног, а потом и из друштвеног живота.

Црква се уопште не интересује за страначку политичку борбу, али то не значи да ће дозволити да буде ућуткана и лишена права на јавну реч. Такође, Црква је врло присутна у правном и друштвеном животу Црне Горе и чврсто је решена да ту остане и у наредним вековима. То ни врата пакла неће померити, а камоли тренутна власт у Црној Гори.

У чему је суштина проблема? Видели смо изненађење потпредседника Владе Зорана Пажина што Црква није дозволила да се њена имовина прогласи државном!?

– Усвајање овог Закона изазвало је огромно негодовање и протесте. Црква је зато настојала да буде конструктивна, па је све своје примедбе свела на минимум и Влади упутила само два захтева – да се измени свега неколико одредби како би се обезбедило очување стеченог правног субјективитета и заштита својинских права какву уживају сви остали правни субјекти.

Влада је одбила оба ова захтева: први категорично, а други у увијеној форми. Последњи разговори су почели ултиматумом да Црква мора да се региструје као нова верска заједница, иако Закон дозвољава још и евиденцију постојећих верских заједница, као и деловање без регистрације и евиденције.

Наша Црква испуњава све услове да буде уписана у Евиденцију постојећих верских заједница, укључујући и чињеницу да се, за време важења претходног закона, пријавила код надлежног органа. Дакле, Српска православна црква апсолутно не одбија да и по новом Закону евидентира своје постојање код државних органа, али не може да прихвати да је власт уцењује којим ће од својих права да се служи, а којим не.

Када је реч о имовинском питању, Влада је прихватила захтев Цркве да се будући имовински спорови решавају у редовним судским, а не у посебним управним поступцима.

Међутим, иако је прихватила измену члана 63, Влада одбија да коригује члан 62 који је са претходним органски везан и чини номотехничку целину. Одредба члана 62, до сада непозната и најискуснијим правницима па према томе и ризична, прописује да су „верски објекти и земљиште државна својина“.

Тиме је обесмишљена понуђена судска заштита, јер се Законом могуће унапред прописује исход будућих судских поступака. Потпредседник Владе је саопштио да је изненађен овом нашом примедбом јер, како је нагласио, „државна својина и као појам и као правни институт постоји дуго година у правном систему“. Наш тим не спори да постоји институт државне својине, он је регулисан посебним законом, о њему може да се напише књига и организује научни скуп, али се не може било чија па ни црквена својина тек тако прогласити државном.

 Недавно сте у ауторском тексту „Ин флагранти“ подсетили да се у најновијем документу Савета Европе изричито наводи да је Законом о слободи вероисповести створена могућност „трансфера имовине огромних размера“, као и да је „заиста врло вероватно да су спорне одредбе усвојене у циљу стварања нове аутокефалне цркве у Црној Гори, различите од СПЦ“.

– Последњих месеци у Црној Гори, али и ван ње, над сваким појединцем лебди опасност да у трен ока изгуби лични и професионали интегритет – довљно је да устврди да Закон о слободи вероисповести, овакав какав јесте, нема за циљ да се од Цркве отме имовина и угрози њен опстанак. Зато су известиоци Парламентарне скупштине Савјета Европе, у документу од 22. јуна ове године, истакли да је најбоље решење да спорне одредбе буду уклоњене из овог Закона. Они су исправно констатовали и то да ове одредбе могу бити искоришћене од власти за спровођење црквеног инжењеринга. Треба знати да се Црква не ствара имовином, поготово не отетом. Зато власт не може да оснује нову Цркву, а нисам сигуран ни да ли то жели. Пре ће бити да је реч о намери да Православна црква уопште не постоји. Противно основним цивилизацијским стандардима и слободној вољи Српске православне цркве, може се створити само злочин и светогрђе.

Можете ли нам пренети део атмосфере која је владала у овим преговорима? Какав утисак је све то на Вас оставило? Да ли је било напето? Је ли можда било и тежих речи?

– Наш правни тим је уложио велики напор да формулише различите предлоге за измену спорних законских одредби, како бисмо уважили позицију Владе и избегли да тражимо брисање ових одредби, што би, иначе, било најприродније решење. Међутим, наши предлози нису размотрени нити је било истинског дијалога. Састанак је, у суштини, био завршен пре него што је и почео, када смо чули да Влада има само захтеве према Цркви и да ниједну даљу измену не прихвата. У тим тренуцима је било веома напето, али није било тешких речи. Наши аргументи су јаки, па речи могу да буду благе.

Које даље кораке Цркве можемо очекивати? Или ће се можда чекати исход избора, па да се прича настави са представницима нове власти?

– Кад год и која год власт да дође, Црква ће бити спремна. Једино што Црква чека јесте живот будућег века. До тада, она постоји и сведочи. Српска православна црква жели најбоље могуће односе са државом Црном Гором, али не да поступа по диктатима и уценама. Наша Црква уважава државну власт, чак и онда када се не слаже са њеном политиком. Дијалог тражи вољу обе стране и међусобно поверење, али да би овај у Црној Гори и заиста отпочео потребно је да државна власт претходно обузда своје тоталитарне политичке инстинкте

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: