Чланство Космета у Унеско није могуће без подршке Срба
Према косовском Уставу и правним обавезама које је Приштина преузела из плана Мартија Ахтисарија чланство Космета у Унеску није могуће без подршке Срба на КиМ у косовском парламенту, изјавила је бивши посланик у Скупштини Космета Рада Трајковић.
Иако чланови 17 и 18 Устава Космета предвиђају усвајање међународних уговора и учлањење у међународним организацијама, члан 81 изричито каже да се закони које се односе на заштиту културне баштине, образовање и језике сматрају од виталног значаја и да је за усвајање таквих аката потребна већина гласова посланика из редова мањинских група поред већине гласова албанских посланика, објаснила је Трајковић за лист Данас.
Према њеном мишљењу, јасна је намера косовског устава да о питању културне баштине, образовања и језика, косовске власти и албански посланици не могу да доносе законе без учешћа и гласова косметских Срба.
„Устав Унеска се бави управо овим питањима, тако да би његова ратификација у Скупштини Космета без већине гласова посланика из мањинских заједница била директно кршење слова и духа косметског Устава ,“ нагласила је она.
Према њеним речима, „члан 143 космсетског Устава обавезује косовске власти да раде у складу са свим одредбама Свеобухватног предлога за решење статуса Космета из марта 2007, које се истим чланом даје преимућство над свим другим косовским правним актима Космета“.
Трајковић је за лист Данас цитирала Анекс пет Ахтисаријевог плана којим је предвиђено да „власти Космета морају да се консултују са Српском православном црквом (СПЦ) у вези с било каквим активностима које би промовисале српско православно наслеђе у туристичке, научне, образовне или друге јавне сврхе“.
То значи да власти у Приштини не могу самостално – без консултације са СПЦ да предузимају било какве потезе који се односе на српско верско и историјско наслеђе, попут чланства у Унеску. Јасно је да чланством у Унеску Космет намерава да добије афирмацију своје самопроглашене државности, навела је Трајковић.
Међутим, како је нагласила, то чланство Космет не може да постигне легалним путем чак ни према свом Уставу без гласова српских посланика у косовском парламенту, нити би могли на законит начин да предузимају било шта везано за српско наслеђе у Унеску без консултације са СПЦ.
„Тај однос приштинских власти према сопственом закону биће много меродавнији тест државности од пријема у било каквој међународној организацији“, нагласила је Трајковић.
На питање какве би последице могло да има одбијање српских посланика да ратификују евентуалну одлуку Унеска о пријему Космета у ову организацију УН, она одговара да их српско бирачко тело није бирало да раде на промовисању Косова у међународним организацијама.
„Питање свих питања је да ли би више икада били изабрани, ако би тако нешто подржали“, рекла је Трајковић и додала да је опште познато да Срба нема у косовским дипломатским представништвима у свету управо због неповерења косовских Албанаца да неће промовисати косметску независност.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
