Ћоћаљи

Пише: Радосав Рајо Војиновић

Невјероватно је колика мржња према Цркви раздире припаднике бившег де-пе-есовог новинарског естаблишмента. Од тридесетог августа прошле године, када је Де-Пе-Есова тродеценијска моћ отишла Богу на истину, готово да нема секунде у којој распомамљена депеесовска служинчад из својих разјапљених псеудоновинарских жвала не бљују товаре мрака и вербалних фекалија пут невјесте Христове у Црној Гори. Она им је, очигледно, крива за све.

Разна изборним поразом ојађена ушна одјељења бившег режима од тада заправо ништа друго и не раде до што по разним информативним порталима и разним другим електронским и штампаним медијима бјесне, пјене, кмече, запомажу, бљују информативни мрак и лажу – не соле не би ли некако тиме наудила Српској православној цркви.

Све бранећи, чоче, државу и, јелте!, европске вриједности, читави чопори криптокомуњарске агитпроповске депесчади трзају се из ланаца новинарске и елементарне људске пристојности и такмиче ко ће даље пљунути, боље зарежати и јаче ланути на Цркву, њеног патријарха, епископат и свештенство.
У тој мртвој трци већ позадуго предњаче ћоћаљи с опскурног портала https://www.aktuelno.me/, на којем су у старту, самим чином оснивања ове вербалне тровачнице погубљени ама баш сви новинарски критеријуми, али и елементарна људска пристојност.

Најсвјежији примјер је њихов коментар на боравак митрополита црногорско-приморског господина Јоаникија у Делта ситију, гдје је синоћ одгледао филм „Божји човјек“посвећен Светом Нектарију Егинском. Депесчад с овог информативног сметлишта то су овако прокоментарисала: Dok se jedni pitaju da li se možda vakcinisao i tako skinuo sa svetosavskog puka etiketu antivaksera, drugi prosto konstatuju da je zalutao, jer je Noć vještica prošla, a Crni petak tek slijedi.
Очигледно, ћоћаљи немају мира ни сна што је, да парафразирамо Матију Бећковића, Господ Исус Христос, који је на магарцу ушао у Јерусалим, у наше дане намагарчио своје противнике у Црној Гори.

Најзад, у нечему су ћоћаљи сасвим у праву. Кад су се залетјели на Цркву, поломили су зубе, чиме је тридесетогодишња ноћ вјештица и њихове идентитетско-пљачкашке алхемије постала прошлост. Једноставно, њихова корита, за која су вјеровали да су вјечно пуна, од тога тренутка се све више празне. Отуда толика њихова нервоза. А црни петак у виду полагања рачуна за многобројна непочинства тек им долази.
Ако Бог да.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: