Чоколада

Колинда, у народу препозната и позната као blondie-болид, скоро ту негдје је у Дубровнику, чоче, дјеци подијелила чоколадице made in Сербија, на чему се одмах преко Твитера родитељима дјеце извинила, прије свега на неукусном гесту, будући да није била упућена о пореклу слатког, како сама вели, и све се мислим, добро да дјечици није утрапила кувану чоколаду, тек би тад наступио дар мар (како вели једна певаљка у тиграстом), али, не будимо на крај срца (и слатког!), предсједница није била упућена (што се оно каже – ни лук јела, ни лук мирисала), ништа мање него што је у своју работу био упућен „наш“ министар унутрашњих послова, да, Гоги, и док је у пегишу обично око два иза поноћи свако мало знала да одјекне бомба (недавно и у згради гдје министар мисли поетику водоскока & лептира, мистерију Тесла и љепоту кањона Мораче, итд.), поменути није био обавијештен, зато се на конференцији само упитно окретао око себе, са оним већ сад проваљеним забринутим додиром за оквир цвикера, а ла Првомученик Вучић, који, што можда ни(је)си знао, мрзи чоколаду, чак му се на помен ње у метафизичком предјелу организма одмах стужи, него, баталимо сад то, и овако (и онако), реченица је предуга и читаоца може довести у стање конфузије што је метода Конфучија, али не и ове (као) колумне.

Колинда, дакле, зезнула са чоколадицама… Аман, жено, оклен ти у Дубровнику чоколадице из Баната?! Дозови се, ак’ си већ за Дом спремна!

Замисли само, јадна не била, да ти се та незгода догодила у Јасеновцу, и да си дјечици подијелила чоколадице из Баната, у Јасеновцу, гдје усташе и сад кују пароле за – Дом спремни! Ух, мало је рећи да би то било паклено, залуд онда свако извињавање, путем Твитера или Фејса. Међутим, то ти се, ипак, омакло у Дубровнику. Добро сад, није крај свијета, кад је већ у Дубровнику. Дјеци је, вјеруј ми, свеједно кад се ради о чоколади. Родитељима си се извинила (аферим), ниси морала још и дјеци – мада, иду новогодишњи празници, па се и то ваља.

Ја кад сам био дијете (давно је то било Колинда, толико давно из ове перспективе као да никад и не бијаше!), кад би ми неко дао коцкицу чоколаде, тај би био аутоматски регистрован као истински доброчинитељ, добар тип, омиљени комшија, најбољи међ’ широм фамељом, јер дјечија психологија је таква: воли и памти само оног који није шкрт на чоколади, свеједно је ли тај поклон био гест у име демократије, или неког сличног срања. Тим прије, чим би чова одријешио кесу за слатко, у ондашњем дјечим мозгу, био би ми први међу једнаким јунацима. Таквих, на несрећу, није било много, и увијек се издвајао господин Ноџа, кога овом приликом поздрављам!

Политика, значи, иде дотле: дјеци чоколаду, народу курац! Савршен модел дјеловања моћи који типује на титулу једнакости. Свима чоколада, па нек’ иде све дођавола… Ако си се, Колинда, у Канади (канда) знала окитити са усташком заставом, што ти и није било баш так’ оригинално, немој се фрустрирати ради чоколадица; Дубровник ће већ знати да ти опрости. Уосталом, ти си Грабар (јел’ да?), што ме наводи на помисао да си, истовремено, грабљивица и грубачица, прави грабеж и штошта, али да сад не изигравам исувише асоцијативног Буњуела. (Надреализам је одвећ сексуалан, и ту се с тобом по први пут слажем.)

Уби ме ако и Сибин није крадом размишљао о Колинди као о мега-гига-чоколади, са све пунанијим преливом, што вишња, што љешник, да прсте полижеш. (Упс!)

Колинда, поздрављам што се не штедиш, што си, брале мили, напредна, напрсита (у физиолошком значењу, што није промакло малокрвном Томи невјерном Николићу, једна добро сад јутубована зезаја), што си, липа моја, прави правцати гоблен, ма нек иде дођавола, ти си гобленчина, издање без подсвијести, отворена према свему као ливада, мало је рећи милфура, хоћу рећи, сва си у једном комаду.

(Размишљате ли каткад, упућени коментатори, зашто се на тв „Вијестима“ емитују, увијек већ само хрватске „хумористичке“ серије?! Дабоме, преко таквог „хумора“ & чоколада, полако нам се усисава црвена идеологија. Није ли то израз комплекса? – Отворен сам за дискусију на ту тему.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: