Чотрић: Срби нису признати у Албанији

Албанија је можда једина европска држава која нема закон о националним мањинама и због тога Срби у тој држави нису признати као национална мањина.

То је рекао члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић који је недавно боравио у Албанији као члан парламентарне делегације каже да из те чињенице произлазе велики проблеми за све мањине.

„То је немогућност школовања на матерњем језику, то је немогућност информисања, то је немогућност институционалне сарадње са матичном државом с обзиром да би тај закон омогућио да Србија са Албанијом закључи међудржавни споразум о заштити националних мањина“, каже Чотрић.

Према његовим речима, проблеми су такви да су албанске власти чак забраниле и курс на српском језику који је пет година одржаван у граду Фијера у централној Албанији јер су закључили да тај курс не испуњава неке законом прописане услове.

„Наша посета је имала за циљ, пошто смо се састали са албанском министарком образовања и спорта, да се тај проблем реши, да се дозволи да у школи која постоји у граду Фијера одржава тај курс после редовне наставе и да се дозволи да се деца окупљају, а не као што је до сада био случај, у једној приватној кући“, рекао је Чотрић.

Он је рекао и да је трочлана делегација скупштинског одбора током четири дана боравка у Албанији имала два циља – да постакне парламентарну сарадњу и да се упозна са положајем српске заједнице у Албанији.

Проблеми су, навео је, и што је практично немогуће променити и вратити српско име и презиме пошто су сва та имена била албанизована током владавине Енвера Хоџе.

Најпре је, подсетио је, био проблем што је та процедура била компликована и скупа јер је „враћање“ имена коштало око 1.000 евра, сада не постоји та препрека али име могу да промене само особе до 19 година.

„Последњи попис је био врло недемократичан, дискриминаторски зато што није омогућавао слободно национално и верско изјашњавање, јер је захтевао од свих који се попишу да кажу и на попису да су Албанци, јер су тако уписани у матичне књиге“, каже Чотрић.

То су све велики проблеми са којима се суочавају Срби у Албанији којих по процени има око 30.000, а који немају ни сталног свештеника у једином српском храму који постоји у месту Враки код Скадра, каже Чотрић.

„Надамо се да ће тај проблем да се реши између српске и албанске православне цркве, да ће коначно после много година од изградње црква Свете Тројице у Враки коначно да добије и свог сталног свештеника“, додао је он.

Делагација одбора је, навео је, разговорала са министарком за образовање и спорта Љундитом Николом, са потпредседником парламента Албаније Ванђелом Дуљеом, председником посланичке групе пријатељства са Србијом и обмусманом Иглијем Тотозанијем.

„Сви су заиста рекли да ће се потрудити да се побољша статус српске заједнице. Очекујемо од омудсмана да до краја године објави извештај о положају мањина, како рецимо до сада никада није било и верујем да ће и то бити нека основа да почне коначно да се уређује статус свих мањина па и српске“, каже Чотрић.

Када је реч о сарадњи две државе, Чотрић је рекао да постоји заиста много простора и могућности за унапређење сарадње пре свега економске, па наравно и политичке, на плану културе и спорта.

Поред Чотрића, у делегацији Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону која је од 30. новембра до 4. децембра боравила у Албанији, били су и председник тог скупштинског тела Јанко Веселиновић и чланови одбора Милан Ђурица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: