Човјек од части: Принц Михаило одбио фашистичку круну

Интересантне су политичке игре о којима пише професор Вињоли, око одређивања кандидата за црногорско престо у Независној држави Црној Гори 1941. године под покровитељством фашистичке Италије и нацистичке Њемачке. Центар тих игара је била једна палата у близини Виле Савоја у Риму.

Главни кандидат у круговима око италијанског двора за престо је био принц Михаило Петровић Његош, унук краља Николе, који је као малољетан послије краљеве смрти и абдикације престолонасљедника Данила, био проглашен од стране краљевске Владе у егзилу краљем Црне Горе 7. марта 1921. године под регенством његове бабе, краљице Милене.

Како наводи професор Вињоли, упркос наговарањима од стране дворских кругова и краљице Јелене, Михаило није прихватио да буде краљ у пројектованој „Независној држави Црној Гори“ под покровитељством фашистичке Италије и нацистичке Њемачке. Принц Михаило, по ријечима грофа Галеаца Ћана, „није хтио да се компромитује јер је увјерен да ће на крају Њемачка и Италија добити батине, и зато сматра да је свако садашње рјешење само привремено и пролазно“.

Други кандидат је био велики кнез Николај Романов, унук велике књегиње Милица Петровић, удате Романов, који такође није био вољан да се прихвати ове улоге.

Мусолини и гроф Ћано су најрадије жељели видјети на црногорском престолу у народу омиљену краљицу Јелену, али она за то није показивала никакав интерес.

Рјешење да италијански краљ Виктор Емануел добије и титулу суверена Црне Горе није тада узимана у обзир, јер се сматрало да би то било непопулано код народа у Црној Гори.
Гроф Ћано је чак предлагао као регента Мусолинија, али то никад није јавно саопштено и озбиљно разматрано.

Како није нађено задовољавајуће рјешење, одлучено је да се прогласи независност, па да се касније ријеши питање владара. То је и остварено на Петровдан 12. јула 1941, када је на Цетињу у позоришту Зетски дом свечано проглашена црногорска независност. Већ сјутрадан је избио масовни устанак и цијели пројекат је пао у воду. Италијани су били затечени устанком и гроф Ћано пише у свом дневнику од 17. јула 1941. године: „Наставља се црногорски устанак, чак добија све шире размјере. Кад не би имало горко значење, било би гротескно: у току је рат између Италије и Црне Горе“.

Према писању познатог адвоката и књижевника Николе Ђоновића, поводом примања у аудијенцију код краља Александра Карађорђевића његовог брата Јована Ђоновића, познатог публицисте, приликом прихватања постављања на мјесто југословенског амбасадора у Албанији помиње још један случај покушаја злоупотребе имена принца Михаила прије Другог свјетског рата, који је по свој прилици био увод у оно што се дешавало касније.

Краљ Александар је тада рекао Јовану Ђоновићу да Италија има у плану да доведе на албански престо принца Михаила Петровића Његоша, па да са албанске стране почне да убацује људе у Црну Гору и да изазове устанак и крвопролиће, а да би Албанију придобила дефинитивно за себе. Принц Михаило Петровић Његош је требало по том плану да буде књаз албанско-црногорски. Као и касније, човјек од части, принц Михаило је одбио ове нечасне игре са њим и именом светородне лозе Петровић Његош.

Текст објављен на порталу ИН4С 7.6.2016. године