Цркве хоће да отму они што су у њих краве затварали

Пише: Раде Пушоњић

Ово је црква свете Благовијести у Пољима поред Мојковца одакле је моја покојна мајка, гдје и данас живе моји ујаци. Данашња црква у Пољима изграђена је рукама племеника из Поља 1892. године, а потпуно завршена 1897. године када су уграђена звона на цркву, на иницијативу Андрије Анђелића, свештеника који је у њој највише служио.

Освештавању цркве је присуствовао и краљ Никола, који је том приликом рекао: „Чувај се мудрости Анђелића и до њих Кргушића, пушке Грдинића, сабље Бошковића и јунаштва Томовића!“.

У изградњи цркве активно су учествовали и моји преци са мистријом у једној и пушком у другој руци, пошто је црква грађена на самој граници са Турском, тј. на ријеци Тари која је Берлинским конгресом 1878. године утврђена као државна граница. Цркву су изградили племеници Поља без ичије помоћи, доносећи сав материјал потребан за изградњу на рукама.

Мушкарци су доносили и обрађивали камен, а жене су мијесиле кокошија јаја са кречом уместо цемента кога тада није било. 1897. године купљена су три звона. По једно звоно даривало је братство Анђелића, Крговића и Томовића. Остао је један детаљ који се преносио са кољена на кољено. Када је Павле Симов Томовић видио да ће се звоно на коноп подићи, рече:

„Неће се звоно Томовића на коноп подизати, ја ћу га на моја леђа изнијети“!

Онда је Павле узео звоно на леђа, други су држали стубе. Опанци, чарапе, све је на њему попуцало али је изнио и поставио звоно. Швабе су при окупацији Црне Горе скинуле два звона: Томовића и Крговића првенствено што су својом звоњавом давала подршку јуришима црногорске војске у чувеној Мојковачкој бици. Тада су старији Томовићи оставили својим потомцима у аманет да, кад дође боље вријеме да братство Томовића намјести ново звоно.

Тај аманет су Томовићи испунили 1990. године пред први скуп братства Томовића. Иначе, Томовићи од Куча су прво братство у ондашњој СФРЈ које је правило скуп, лист Побједа је тада писао да Томовићи праве скуп четника који финансира ЦИА и да Влада Црне Горе скуп треба да забрани. Братсво Крговића је 1994. године такође поново даровало звоно.

За вријеме, и после Другог свјетског рата унутрашњост цркве је била поприлично запуштена и оскрнављена. Кров је намјерно запаљен. Неки људи су краве затварали у цркву, други су од оближње продавнице пуцали на птице које су слијетале на кровни крст, док су они трећи 1973. године у близини цркве скрнавили надгробне споменике погинулих припадника Равногорског покрета.

После 1990. године унутрашњи зидови су окречени, нови кров је постављен, фреске обновљене. Гробље је заграђено захваљујући неким Пољанима који су били и покретачи идеје да се направи капела, у порти цркве. Иницијатори тих идеја су привођени и саслушавани у полицији.

Данас хоће да отму ову цркву. А ко? Они што су запалили кров цркве, затварали краве у цркву, пуцали на птице које су слијетале на кровни крст цркве или они који су скрнавили гробове поред цркве!?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: