Црквена општина Бар: Граду пријети културоцид, украдена три звона за недјељу дана
Црква Св. Неђеље у Рапу, одакле је украдено звоно
Дана 25. априла 2019. године службеници Центра безбједности Бар извршили су увиђај поводом нестанка звона са цркве Свете Неђеље у Рапу, саопштено је из Црквене општине Бар.
„Да нема звона на преслици цркве примјетила је жена муслиманка која живи недалеко од цркве и о томе је обавијестила раднике ЈП ‘Комуналне дјелатности’ Бар, а они надлежне барске свештенике који су обавијестили полицију. Током увиђаја, сусјед ове жене, такође муслиман, полицајцима је казао да има десетак дана да је видио да нема звона, али је мислио да је однијето на конзервацију или слично“, налази се у саопштењу.
Они наглашавају да звоно које је, по свој прилици украдено, купила породица Ратковића из Сусташа код Бара тридесетих година прошлог вијека у Сплиту.
„О томе постоји натпис на звону. Оно је тежине, по сјећању и слободној процјени људи који су учествовали у обнови цркве Свете Неђеље након што је оштећена у земљотресу 1979. године, између 30 и 50 килограма“, истичу из Црквене општине Бар.
Неколико дана раније примјећен је и нестанак звона са римокатоличке цркве Свети Вић у Гретви код Бара.
Јутрос су радници у Старом граду примјетили да је нестало и звоно са тамошње цркве Светог Јована. Полиција је такође извршила увиђај“, објашњавају из Црквене општине Бар и закључују:
„Очито, ријеч је синхронизованој акцији. У околини Бара, у Спичу, а посебно у Црмници пуно је цркава на којима су звона. Могуће да је са још неке од њих нестало звоно. Уколико полиција што прије не спријечи ову акцију, каква у овим крајевима није виђена још од времена када је аустријска војска са цркава скидала звона и односила их на претапање, барском крају пријети својеврсни културоцид“.
Црква Св. Николе у БаруПрочитајте још:
Митрополит Амфилохије: Само праштањем и помирењем можемо градити будућност
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
И Цгци су крали звоно из Пераста, некада… ништа ново на тим просторима.
Neki Crnogorci su u vrijeme Petra I Petrovića Njegoša ukrali zvono sa crkve u Perastu zbog čega im je neko vrijeme bio zabranjen pristup pazaru u Kotoru. Petrović Njegoš, Petar I (2015). Sveti Petar Cetinjski, Između molitve i kletve, sabrana djela, Petar Prvi Katunjanima, pismo 497., str. 454. 1828. g., Cetinje: Svetigora
Što su srbi zajedno sa potuđenim Crnogorcima bili u stanju da urade sa Zvonom Ivanovim…
Na znanje svim posrbicama:
To cuveno, Zvono Ivanovo zvonilo je kad se, recimo rodio prestolansljednik Danilo, najstariji sin knjaza Nikole I Petrovica Njegosa i kad je crnogorska vojska odnijela velicanstvenu pobjedu na Vucjem Dolu. Ali, sa stravom i uzasom koji su nastupili tragicnim krajem Crnogorskog Kraljevstva i Zvono Ivanovo biva osudjeno da nestane zajedno sa brojnim istorijskim spomenicima i eksponatima duhovne i materijalne kulture crnogorskog naroda. »To je staro zvono smetalo brisacima crnogorske istorije, pa su ga pod izgovorm da je napuklo, poslali u Vojvodinu da se pretopi, i od njega su mesingane kvake na kapijama vojvodjanske gospode«, pise dr Radoslav Rotkovic. Sve i da je bilo napuklo, niko nije imao pravo da ga otme Crnoj Gori, niti da ga odnese i da ga pretopi. Njemu je bilo mjesto u muzeju crnogorskih starina. Nije zasluzilo da nestane. A nestalo je na brutalan i primitivan nacin. Cak ni natpis koji je na njemu postojao nije prepisan. Sve se radilo da se ubije pamcenje, istorijska, nacionalna i drzavotvorna svijest i memorija crnogoraskog naroda. Zato je i nad Zvonom Ivanonovim i izvrsena smrtna kazna.
Savremeni crnogorski knjizevnik, akademik Jevrem Brkovic, u svom djelu »Komitske balade« objavio je i svoju cuvenu pjesmu »Zvono Ivanovo«, napisanu 1988. godine.
Tu pjesmu zavrsava ovim ubjedljivim stihovima, koje filigrantskom preciznoscu docaravaju zlu sudbinu Zvona Ivanova:
»Neka se zna:
Ivanovo Zvono s Cetinja Ivanova
(kad ono razur Crne Gore dodje)
ko staro gvozdje u Backu otpremise
i tamo pretopise u kvake za dvorac
gospodina Dundjerskog Gedeona!
Sveto nase Zvono Ivanovo«.
Njemu je bilo mjesto u muzeju crnogorskih starina.
Криминализујеш Србију а музеј на Цетињу се испразнио од илегалне распродаје експоната и криминала. Дакле кад и ако Србијанци узму цгско то је скандал,што може бити и пропаганда и лаж.а кад овдје знамо за крађу сам9х нессрбских цгца онда ништа о томе!