Црквени одбори бројнији од Војске Црне Горе, Велибор Џомић у „Српском свијету“
1 min read„ Када бисте ме питали који је систем најбољи, ја бих рекао да је најбољи онај који поштује Христово начело – Богу Божије, цару царево. Црква и држава су две различите институције које по својој природи стоје једна насупрот друге, али није добро да буду супростављене једна другој. Јер ако дође до сукоба, ту нема победника, сви су поражени“, рекао је протојереј ставрофор др Велибор Џомић у емисији „Српски свијет“ на Националној ИН4С телевизији, представљајући своју монографију „Српска црква и модерна државност“ посвећену 800- годишњици аутокефалности СПЦ и 800 година од оснивања Зетске епископије, претече Митрополије црногорско приморске .
Доктор правних наука врло прецизним језиком у овој емисији дефинише шта то значи бити хришћанин, говори о 800 година цркве код Срба, и у више осврта говори о достојанству литија:
„Париз би паре дао за овакве протестанте!“
„Сада, у савременом друштву, веће „морално право“ да дају суд о друштвеном животу имају јуче основане невладине организације од цркве. А када црква, која је духовно утемељила, културно утврдила и језички сачувала тај и такав наш менталитет у једну препознатљивост и изразила матерински став – онда се то карактерише као клерикализација, псеудократија и атак на државу“, објашњава позицију цркве парох подгорички Велибор Џомић.
О историји цркве у двадесетом вијеку и утицају власти говори поредећи њен положај у доба Краљевине, након Другог свјетског рата и данас :“ Краљ Александар ( и кнез Милош такође) није хтео да буде само заштитиник, него да има одређене механизме утицаја на цркву и избор јерарха.
Не може да се говори да су свештеници били слуге Удбе, већ људи између чекића и наковња. Они су морали да изведу брод цркве из те буре друштвених и политичких дешавања.“
Након скоро 27 година живота у Црној Гори, говори о административном терору који је преживљавао, а који још није престао:
„Волео бих да имам и црногорско држављанство, али сам једва добио и ову дозволу за привремени боравак, коју обнављам на сваких годину дана, по основу спајања породице, а да сам је тражио као свештеник МПЦ – не бих је добио. Борио сам се пет година и седам пута добијао МУП на Управном суду“, изричит је др Џомић, а потом се осврнуо на наводни тестамент блаженопочившег митрополита Амфилохија.
„Тај тестамент је класичан фалсификат! Ово је направљено да се баци зла крв у јавност и да се стави у функцију пропаганде“ каже наш гост и наставља причу сјећањем на митрополита за кога каже да је увијек тражио клицу добра коју би разгорио у сваком човјеку, објашњавајући да обновљене цркве и манастири нијесу само Митроплитово дјело.
„ Данас у Црној Гори постоји 650 само црквених одбора. Нека свеки одбор има најмање петоро чланова, па то је преко 3000 људи! То је више него што броји црногорска војска! Они су обнављали и подизали цркве и манастире! А где је ту свештенство, монаштво?! Све су то биле мини – литије“, протојереј Велибор, који је годинама био близак митрополиту Амфилохију, одговара емотивно и срчано на помен његовог имена, и тој причи придружује причу о његовом мисионарењу, признајући да грандиозност његове личности се не би усудио ни да систаматизује.
„ На интернету је покренут 1996 – 97. Пројекат Растко, који је сметао као и данас Српски свет што смета! Нисмо ни свесни колико људи то прати. Ја сам послао тада у електронском формату своју књигу „Усташки злочини над српским свештеницима“ и добио информацију да је ту књигу видело преко два милиона људи“, анализирао је саговорник водитељке Српског св(иј)ета Гордане Јанићијевић јавни значај појединих медија.
„Бавио сам се улогом кардинала Степинца у НДХ и посебно његовим суђењем, а у контексту судбине значајних личности СПЦ, које су и без суђења, најстрашније завршили. На основу релевантне историјске грађе сам се потрудио да дам стање свих традиционалних црквених чинилаца пре и након Другог светског рата. Степинац је 1945. године у јуну месецу са Брозом и Бакарићем био на војној паради у Загребу, а у истом моменту у Загребу је у војном затвору и митрополит црногорско – приморски Јоаникије Липовац“, протејереј Велибор се дотакао и теме канонизације Алојза Степинца.
Вашој пажњи препоручујемо разговор са др Велибором Џомићем на актулне теме који, попут избора патријарха и избора у Никшићу можете погледати на нашем Јутјуб каналу ИН4С нет.
Милијана Ераковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Niko krupno ka srbin ne laže.
Књажевина Црна Гора 1909.г. Попис: 98% зборило СРПСКИ_Ћирилицом и 2% албански.
Даће Бог да влада изгура нови закон о држављанству па да видимо проту Велибора у наредној влади као министра правде (Лепосавић премијер, Здравко предсједник државе).
Daleko bilo! Nek ide odakle je dosao
Niko nije hteo da ga primi osim dobri Mitropolit…
Мизеријо људска.
лоадинг море…….
Nasa Sveta Srpska crkva.