Црна Гора – 15 година након покраденог референдума – Добросављевић: Велике силе су „погурале“ независност ЦГ да би сузбиле утицај Србије

Извештаји владиних институција и утицајних НВО који се баве стањем политичких и људских права, а који долазе из земаља које су били најутицајнији ментори режиму у Подгорици током пројекта стварања независне ЦГ, последњих година описују је као државу са хибридним режимом, ендемске корупције и високе стопе криминала. Ако такве оцене долазе од дугогодишњих покровитеља политичке праксе и деловања ДПС и њеног првог човека, то само значи да ни они више нису могли да толеришу степен декаденције у коју су поменути рееволуирали, истакао је за ИН4С политички аналитичар Владимир Добросављевић.

* Шта представља 21. мај и ко, шта и због чега слави овај датум?

Поменути датум представља сублимацију два процеса који су резултирали стварањем ЦГ као државе у данашњем облику.

Први је везан за трендове унутар самог црногорског друштва, где је постојала струја која је заговарала њену самосталност, након распада СФРЈ. И ако у почетку минорне снаге и утицаја, ескалација ове идеје започиње, када је усвајају владајуће структуре, наследнице некадашњег тоталитарног комунистичког апарата, који су у међувремену мутирале у клептократски поредак, идеолошки амбивалента или прецизније адаптиван према сваком програму и платформи која би им омогућавала да додатно продуже своју владавину. Заправо, иза великих речи о потреби обнављања државности, крила се потреба властодржаца, да добију сопствену територију за управљање и експлоатацију јавних ресурса. Чињеница је и да за реализацију тог пројекта, није било недвосмислене подршке међу држављанима ЦГ, па су у процесу индипендентизације, прибегавало многобројним манипулацијама и злоупотребама државних капацитета, чиме се јасно стављало до знања, да ће се за остварење зацртаног циља, користити сва средства, па чак и она нелегална. Уместо слободног изјашњавања грађана, добијен је сумрак демократске процедуре, најбоље илустрован сазнањем да је око 250 000 држављана будуће државе са пребивалиштем у Србији, остало ускраћено за могућност да одлучује о својој судбини и статусу, само због предикције да ће они већински гласти за останак у државној заједници. Не треба подсећати, да тако рестриктивни критеријуми нису важили за црногорске држављане са пребивалиштем ни у једној другој земљи на планети. Такође, потпуно је маргинализована историјска чињеница да су сви најважније емаципаторски и модернизацијски процеси унутар црногорског друштва, попут социјалне пропулзивности, индустрализације, широки приступ школовању и здравственом систему, равноправности полова, били везани за суживот унутар већих државних заједница.

Други процес је везан за став најутицајнијих сила у међународној заједници, да Србију треба санкционисати и смањити јој геостратешку дубину, због наметнуте улоге највећег кривца у крвавом распаду заједничке државе Јужних Словена. Позиционирана као централна земља у овом делу Европе, кроз коју пролазе сви најважнији комуникациони правци, у државној заједници са ЦГ, она је контролисала простор од Панонске низије до обала Јадранског мора, што ју је чинило локалном силом без конкуренције. При том, не треба да заборавити да је једини део обале који је упркос свим историјским изазовима остао насељен Православним Србима, управо онај између Херцег Новог и Сутомора. Свесни ових геополитичких датости, архитекте односа према званичном Београду у западним центрима одлучивања, охрабривале су, подстицали и помагали своје клијенте у Подгорици, на ову ризичну авантуру. Финасијско погонско гориво за остварење овог пројекта, за неке неочекивано, стигло је из руских извора и инвестиција које су они унели у периоду пре и после референдума.

Дакле, разлога да славе имају сви они који су имали непосредну материјалну и политичку корист од овог чина, како унутар ЦГ, тако и ван ње.

* Гдје је Црна Гора сада, 15 година од покраденог референдума? Приватна или независна држава? 

Извештаји владиних институција и утицајних НВО који се баве стањем политичких и људских права, а који долазе из земаља које су били најутицајнији ментори режиму у Подгорици током пројекта стварања независне ЦГ, последњих година описују је као државу са хибридним режимом, ендемске корупције и високе стопе криминала. Ако такве оцене долазе од дугогодишњих покровитеља политичке праксе и деловања ДПС и њеног првог човека, то само значи да ни они више нису могли да толеришу степен декаденције у коју су поменути рееволуирали.

Са друге стране, раст и структура БДП-а након 2006., показују да су ефекти стицања независности оставили само пролазни позитиван траг и да су убрзо нестали због повећане рањивости црногорске економије на међународне флуктације и укупно малих привредних потенцијала. У преводу, нема трајнијег економског бенефита за црногорско друштво од стицања независности. На то треба додати и да сива економија чини 25-30% БДП-а.

Свих ових година приметна је била симбиоза владајуће партије са целокупним државном структуром и злоупотреба јавних ресурса у лукретивне сврхе. Индуковане су тензије у политичком животу, манипулисало се изборним процесима, била је присутна инструментализација правосуђа и безбедносних структура, услед повољног амбијента развили су своју делатност неколико аутохтоних нарко картела који су постали регионални безбедносни ризик.

Услед свега наведеног, и како се државом управљало од стицања независности, као и које од свега тога имао највећ користи, систем који је функционисао до сада, можемо назвати кованицом, картелократија.

* Како је текао пут Црне Горе од 21. маја 2006. до 21. маја 2021. године? 

Током периода своје ауторитарне владавине у самосталној ЦГ, ДПС и Мило Ђукановић, су токсиковали политички систем, урушили ауторитет и самосталност институција, пауперизовали већински део грађана, продубили економске и демографске дистинкције између региона у земљи, дугорочно нарушили привредну структуру и потенцијале. Подстицани су међуетнички антагонизми, српски народ је, и ако аутохтон и историјски заслужан за постојање ЦГ, био политички, идентитетски и социјално остракизован, да би послужио као био маса која је требало да буде мајоризована, а потом и асимилована, у циљу стварања нових етничких конструкта. На крају су сва та незадовољства унутар црногорског друштва резултирала променама које су се догодиле на парламентарним изборима, уз недвосмислено окретање главе од деловања и потеза бивше власти, најутицајнијих адреса у међународној заједници.

На новим властима је да од ЦГ сада направе уређену, респектабилну и безбедну државу, која ће хармонизовати унутрашње политичке и друштвене односе, направити одржив економски систем, вратити поверење у институције, јер је то све у најбољем интересу њених грађана, али и целокупног региона.

* Шта чека Црну Гору и у ком смјеру иде њена унутрашња и спољна политика?

Чини се да још увек нема јасне визије, а самим тим ни стратегије о правцу којем ЦГ треба даље да се развија. Нико рационалан не доводи у питање раније преузете обавезе и споразуме у међународним односима, али се од садашње владе не очекује да са толико ентузијазма гради односе са тзв. “властима“ у Приштини, дакле делом територије Србије, под међународним протекторатом и њеним највећим спољнополитичким проблемом. Поготову што је у питању земља која је најважнији трговински партнер Подгорице, и са којом је везују многобројне историјске, културне и личне везе. Дакле неоходна је већа сензибилност у приступу регионалној сарадњи.

На унутрашњем плану треба ићи ка путу стварања консензуалне демократије, јер је ЦГ мултиетничка, мултиконфесионлна, мултилингвистичка и мултикултурна земља, и никакво прегласавање, коалиције усмерене против појединих националних заједница или мајоризација, не могу допринети стабилности друштва. Дакле, мора се афирмисати начело, сва права свима. Само тако црногорско друштво може поставити темеље за сопствени просперитет, модернизацију и развој.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: