Црна Гора 2022: Темељни уговор – темељ унутрашње стабилности

IFIMES анализира ситуацију у Црној Гори након 100 дана од формирања нове владе у тој држави и потписивања Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ). Из анализе „Црна Гора 2022: Темељни уговор – темељ унутрашње стабилности“ објављујемо најважније и најзанимљивије дијелове:

Темељни уговор – темељ унутрашње стабилности

Актуална Влада Црне Горе формирана је 28.априла 2022.године и чине је политичке странке и коалиције: Коалиција „Црно на бијело“, Социјалистичка народна партија (СНП), Социјалдемократска партија (СДП), Бошњачка странка (БС), албанска коалиција и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ). То је уједно и прва мањинска влада у хисторији те земље, коју је подржала Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Предсједник Владе Црне Горе постао је Дритан Абазовић, челник Грађанског покрета УРА и лидер коалиције „Црно на Бијело“. Нова влада почива на два главна ступа – владавини права и економском развоју, који носе пет приоритетних праваца дјеловања: борба против корупције, више одрживих инвестиција, интеграција у ЕУ, одрживи развој и заштита животне средине, као и афирмација дјеце и младих. Премијер Абазовић је рекао, да су сви чланови владе дужни бавити се будућношћу Црне Горе, а не њезиним даљим заробљавањем у прошлости.

Односи са Српском православном црквом (СПЦ) односно регулирање односа са њом доводили су у прошлости до тога, да су политичке странке губиле изборе и/или подршку. Ђукановићев ДПС замјера премијеру Абазовићу, да питање односа са СПЦ није најважније питање у овом тренутку већ би се требало фокусирати на европске интеграције, док је премијер Абазовић одговорио, да је оно отворено још прије 10 година и да без његовог рјешавања нема ни двотрећинске подршке у парламенту за деблокаду правосуђа, што је кључни увјет ЕУ за убрзање процеса приступања Црне Горе.

Нема чланства у ЕУ са Ђукановићем и његовим политичким насљеђем

Без политичког одласка Мила Ђукановића Црна Гора не може рачунати на чланство у ЕУ. Сталне подвале, да ако на власт дођу опозиционе односно просрпске странке, да ће се Црна Гора повући из НАТО-а, што је основна теза Ђукановића и његових политичких сателита, доживјела је фијаско. Теза о изласку Црне Горе из НАТО-а уколико Ђукановић и његов ДПС нису на власти показала се у посљедње двије године обичном подвалом. Устав Црне Горе је врло јасан, али и међународно преузете обавезе чланства у НАТО-у.

Основа дјеловања режима Мила Ђукановића је, да сви они који критизирају један од најкорумпиранијих режима у Европи (само је режим Милорада Додика корумпиранији) бивају проглашени заговорницима великосрпске политике и интереса, а управо је Ђукановић био најближи сарадник Слободана Милошевића када је великосрпска политика била у успону почетком 90-тих година прошлог вијека.

Велика су очекивања грађана од нове владе. Испуњени су сви политички приоритети у првих 100 дана владе. Направљени су значајни искораци у борби против организираног криминала и корупције, побољшању здравства, недискриминације на подручју социјалне правде и припреми за туристичку сезону, која је ове године добро почела. Опструкције у дјеловању владе долазе од предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, који се налази на врху политичко-криминалне хоботнице и кадрова ДПС-а, који су капиларно инволвирани у све дијелове државних институција. Влада има ограничене увјете за рад због сталних подметања и опструкција од припадника бившег режима и предсједника Ђукановића. Црна Гора налази се пред корјенитим промјенама, а прије свега пред успостављањем снажних и професионалних државних институција, а не досадашње владавине појединаца са слабим или њима подређеним институцијама што је била карактеристика владавине Демократске партије социјалиста. Актуална Влада Црне Горе рашчишћава простор да би брже приступила ЕУ.

Аналитичари сматрају, да Црна Гора не може рачунати на пуноправно чланство у ЕУ све док је на њеном челу предсједник Мило Ђукановић и све док се Демократска партија социјалиста не реформира и не изабере ново руководство, које ће бити ослобођено хипотеке криминала, корупције и почињених ратних злочина.

Лука Бар – трансмисија криминала

Борба против криминала и корупције је у фокусу актуалне владе. Лука Бар детектирана је у бројним међународним извјештајима као локација преко које се одвијају различити облици међународног криминала.

Глобална иницијатива против транснационалног организираног криминала (GI-TOC) је у свом извјештају записала: „Изасланици балканског картела путовали су у земље Латинске Америке како би сарађивали с локалним мафијашким групама, преговарали о цијенама и договарали испоруке кокаина. Од 2003. производња кокаина се више него удвостручила, стварајући милијарде евра новца од дроге за европске криминалне мреже. Држављани Балкана и њихове колеге у латиноамеричким криминалним организацијама годинама раде заједно у трансконтиненталној трговини кокаином. Чистоћа кокаина заплијењеног у Европи порасла је на 90% у посљедњој деценији. Наводно, пошиљке дроге су кријумчарене углавном скривајући их у теретним контејнерима за банане, иако трговци постају све софистициранији и мијењају своје начине транспорта кокаина. Дроге се углавном шаљу у главне луке западне Европе, укључујући Шпанију и Белгију, као и у југоисточну Европу, а затим се редистрибуирају у друге земље потрошача у Европи.

GI-TOC је у једном свом другом извјештају записао: „Овај извјештај открива да постоји и поморска балканска рута која довози дрогу у југоисточну Европу кроз кључне комерцијалне морске луке: кокаин из Латинске Америке и хероин преко Турске и Блиског истока. Остала роба која се кријумчари овом рутом укључује оружје, отпад, кривотворену робу и цигарете. Осим тога, пружа увид у шверц дуж Дунава. Студија случаја, које обухватају девет комерцијалних лука у региону, централни су елемент овог извјештаја. Мапа испод приказује луке (у Албанији, Бугарској, Хрватској, Грчкој, Црној Гори, Румунији и Словенији) које чине основу анализе у овој студији. Ове луке су одабране да пруже преглед различитих типова лука (на основу величине, власништва, локације и хисторије заплијене) и да се процјени њихова рањивост на организирани криминал.“

Аналитичари сматрају, да започета бескомпромисна борба против организираног криминала, који се између осталога одвија преко Луке Бар, представља одлично полазиште за наставак те борбе у другим сегментима црногорског друштва. При томе је важно консолидирати власништво Луке Бар, а најоптималнија варијанта је, да држава Црна Гора постане 100% власник Луке Бар умјесто досадашњег расцјепканог власништва у којем учествују поједини врло сумњиви приватни сувласници са тешким бременом поријекла имовине, криминала и корупције.

Темељни споразум са СПЦ – темељ унутрашње стабилности

Предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић потписао је 3.августа 2022.године са Патријархом Српским Порфиријем Темељни уговор између Владе Црне Горе и Српске православне цркве.

„Зато што ми као Црква, у било којој држави да се налазимо и у њој имамо црквену јурисдикцију, подразумијева се да хоћемо да поштујемо Устав и законе сваке државе. Зато мислим да је важно да и ви, поштујући Устав и законе Црне Горе, а и ми, нисмо хтјели ништа више од било ког грађанина Црне Горе везано за тему вјере, нити смо имали амбиције да постигнемо више од било које друго вјерске заједнице. Логично је и нормално да нам није било драго да прихватимо било шта што је мање од тога. Што важи за нашу Цркву и за све вјернике и заједнице у Црној Гори, ми се трудимо да гдје год да се налазимо као црква, ако постоје проблеми када су у питању друге вјерске заједнице по овим питањима, да увијек уз раме и раме боримо се за права те вјерске заједнице, да буду у истој мјери испоштована и примијењена као и права која ми очекујемо за себе“, рекао је Патријарх Српски Порфирије након потписивања Темељног уговора.

Шест сати након потписивања Темељног уговора, Скупштини Црне Горе поднијет је захтјев за гласање о неповјерењу Влади Дритана Абазовића о којем ће се гласати 19.августа 2022.године.

Захтјев за ускраћивање повјерења влади су поднијели Демократска партија социјалиста (ДПС), Либерална Партија (ЛП), Социјалдемократска партија (СДП), Демократска унија Албанаца (ДУА) које су до сада подржавале Владу или имали директно учешће у њој и опозиционе Социјалдемократе (СД).

Иницијатори за изгласавање пада Владе Црне Горе имају заједно 36 посланика, од укупно 81 у црногорском парламенту, односно пет мање од натполовичне већине.

Аналитичари сматрају, да је од кључне важности било потписивање Темељног уговора државе Црне Горе са Српском православном црквом (СПЦ) као најбројнијом вјерском заједницом и канонски признатом православном црквом, јер је нерегулирање односа са СПЦ производило сталне унутарње напетости и нестабилност те представљало је плодно тло за политичке манипулације и конфронтације унутар Црне Горе стварајући поприлично загађен друштвени амбијент већ једну деценију. Због тога потписивање Темељног уговора са СПЦ представља темељ унутрашње стабилности Црне Горе. Свако одгађање потписивања Темељног уговора са СПЦ продубило би и продужило унутарње тензије у Црној Гори, јер су већ поодавно потписани такви уговори са другим црквама и вјерским заједницама. Премијер Абазовић најавио је регулирање формалних односа између државе Црне Горе и канонски непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ).

Мило Ђукановић произлази из исте политичке матрице као Милорад Додик (СНСД), који одбија дати сугласност за потпис споразума између државе Босне и Херцеговине и Исламске заједнице у БиХ, јер стварање унутарњих тензија и конфронтација различитих актера друштвене сцене је темељ њиховог политичког битисања и у коначници и политичког опстанка.

Ђукановић увео Русију и Кину на велика врата у Црну Гору

Црна Гора иако је пуноправна чланица НАТО-а у своме сигурносно-обавјештајном-одбрамбеном систему још увијек има снажно инфилтриране (про)руске кадрове. Русе је у Црну Гору на велика врата довео управо Ђукановић. Црна Гора је економски везана за Русију, јер је 20% компанија у руском власништву (и 20% компанија у власништву држављана Србије), док Кина има контролу над јавним финанцијама преко пласираног кредита за ауто-пут, јер контролира кључну државну инвестицију ауто-пут Бар-Бољаре и може у сваком тренутку да угрози јавне финанције Црне Горе. Кина, према уговору, ако дуг не буде уредно враћан, има право намирити се на други начин имовином у власништву Црне Горе. Црна Гора у тешком је финанцијском положају, јер је прошле године изгубила готово сав туристички приход (пад БДП-а био је 15%, један од највећих у Еуропи). Изградња ауто-пута повећала је сада јавни дуг на 83% БДП-а у 2021.години, падом БДП-а због пандемије Ковид-19. Тадашња Влада Црне Горе ушла је у овај пројекат успркос оштрим упозорењима Брисела и Вашингтона.

Аналитичари сматрају, да не постоји држава чланица НАТО-а, која је тако рањива и зависна од Русије и Кине као што је то Црна Гора и због тога је важно провјерити сигурносне цертификате НАТО-а почевши од предсједника Црне Горе Мила Ђукановића до нижих званичника.

Аналитичари сматрају, да Црна Гора мора израђивати снажне државне институције, јер је пракса показала, да су државе без институција углавном у рукама политичко-мафијашких структура и тако постају лаган плијен за руски и кинески утјецај. Црна Гора је школски примјер такве државе.

САД осјетљиве на вјерска права и слободе

САД су врло осјетљиве на питање вјерских права и слобода, јер су ту земљу изградили управо они који су угњетавани, прогањани и дискриминирани због вјерских увјерења. Мило Ђукановић направио је стратешку грешку када је погрешно процијенио, каква ће бити америчка реакција на донесени Закон о слободи вјероисповијести у којем је Српска православна црква доведена у дискриминаторан положај. САД нису никада изразиле противљење масовним литијима православних вјерника и осталих грађана, који су се успротивили кршењу вјерских права и слобода од стране режима Мила Ђукановића. Чак штавише изражавана је јасна подршка америчке администрације остваривању вјерских права и слобода у Црној Гори. О важности вјерских права и слобода говори и чињеница, да је ове године амерички предсједник Јосепх Биден прогласио је 16.јануар – Даном вјерских слобода.

“Од најранијих дана наше нације, храбри људи из свих дијелова свијета долазили су у Сједињене Државе у потрази за вјерском слободом, рискирајући све како би побјегли од угњетавања, прогона и дискриминације због својих увјерења. Наши оснивачи су начело вјерске слободе уградили у Први амандман на наш Устав, постављајући га као камен темељац онога што смо ми као нација. Данас, Америка остаје вјерски разнолика нација – земља јединствено ојачана рутинском и изванредном мјешавином вјера и система вјеровања. На Дан вјерске слободе, поново се обвезујемо заштити и унапређењу овог виталног аспекта нашег америчког карактера – и заштити слободе људи свих вјера и ниједне, како у нашој нацији тако и широм свијета“, рекао је амерички предсједник Биден.

Ђукановићев приватни рат против амбасадора Божовића

Режим Мила Ђукановића протјерао је амбасадора Републике Србије Владимира Божовића након парламентарних избора 2020.године због наводног мијешања у унутрашња питања Црне Горе. У регији Западног Балкана присутни су различити облици уплитања разних држава, институција и појединачних актера и неправедно је оптужити и пребацити сву одговорност на амбасадора Божовића поред толико других, који се непосредно мијешају у унутрашња питања Црне Горе и држава региона. Протјеривање амбасадора Божовића је непотребна мјера, која се у пракси ријетко примјењује посебно не између пријатељских и сусједних држава, јер фактички значи неку врсту предратног стања када се очекује, да једна држава објави рат другој држави или да трајно наруши односе између двије државе.

Аналитичари сматрају, да је нова Влада Црне Горе релаксирала и унаприједила односе са Србијом и другим сусједима и да Влада Црне Горе треба да донесе одлуку о поништењу дипломатске ноте, на основу које је протјеран амбасадор Божовић и да му се омогући повратак у Црну Гору и тиме барем дјеломично исправи нанесена неправда и проузрокована штета. Ђукановић води приватни рат против амбасадора Божовића што је незабиљежено у дипломатској пракси и наноси штету држави Црној Гори и међудржавним односима Црне Горе и Србије. Увијек када дође до позитивних помака у међудржавним односима Ђукановић креће у кампању против Србије и амбасадора Божовића. Продуцирање и очување тензија су константа Ђукановићеве политике. То је истински тест за актуалну владу, да покаже да води политику дисконтинуитета у односу на режим Мила Ђукановића и да потврди да није његова експозитура. То би истовремено симболички значило да је Црна Гора окончала транзицију режима Мила Ђукановића.

Поновни покушај протјеривања амбасадора Србије у Црној Гори Владимира Божовића од стране Ђукановића може се успоредити са потезима ирачког диктатора Саддама Хусеина, који је својим држављанима у периоду од 1990.до 2002.године увео визе за повратак у своју земљу, Ирак. Слично се дешава од стране Ђукановића са амбасадором Божовићем, који је рођен у Црној Гори и чији родитељи живе у Црној Гори.

Демократске промјене неповратан и незаустављив процес

Актуална Влада Црне Горе послала је јасне поруке региону и Западу да се ради о досада нај проевропскијој влади, која је мултиетничка и која жели да оконча пут Црне Горе пуноправним чланством у ЕУ. Црна Гора је унаприједила регионалну сарадњу и има досада најјачу позицију у регионалним и међународним односима. Премијер Абазовић се у протеклих 100 дана срео чак са девет премијера и неколико предсједника.

Приче о тзв. великосрпском и великоалбанском пројекту оголио је донедавни предсједник Албаније, Илир Мета, који је у вези тзв. великосрпског и великоалбанског пројекта рекао: „Велика Србија није успјела, а велика Албанија није могућа“. Црна Гора бира између два пута – хоће ли да буде талац неколико криминалаца или успјешна грађанска и европска прича о успјеху.

Аналитичари сматрају, да су демократске промјене у Црној Гори незаустављив и неповратан процес. Актуална Влада треба да ојача свој демократски капацитет са политичким снагама, које су биле побједнице парламентарних избора 2020.године и заувијек онемогући повратак Демократске партије социјалиста (ДПС) на власт у Црној Гори. Због тога је од изузетне важности наставити започете реформе и бити опрезан, да Црна Гора не буде жртва конфронтације радикалног црногорског национализма и православног клерикализма. Важно је што прије извршити пријеко потребна именовања у Судском савјету, Уставном суду и врховног државног тужиоца што је кључни увјет ЕУ за убрзање процеса приступања Црне Горе. Потписивање Темељног уговора са СПЦ је само повод за подношење захтјева за ускраћивање повјерења актуалној Влади Црне Горе, стварни разлози се скривају у наставку бескомпромисне борбе против корупције и организованог криминала актуалне владе, која ће дефинитивно разоткрити улогу Мила Ђукановића и његове хоботнице и то се покушава спријечити изгласавањем неповјерења актуалној влади.

Љубљана/Брисел/Вашингтон/Подгорица, 15.август 2022

Извор: ИФИМЕС.орг

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: