Црна Гора без стида: Трговци образом државе и душом народа

Пише: проф. др Слободан Радоњић

Стидим се тржишта рада које цвета у Скупштини Црне Горе. На тржишту рада најбоље пролазе негативни посланици из тзв. позитивне странке. Они се понашају тако као да на својим леђима носе читав терет Црне Горе.

Узалуд је чекати да код њих видите стид када мисле искључиво новцем. Зато бивши посланици Перић и његов наследник Конатар заслужују закасњеле честитке за уништавање негативне странке. Стидим се што су од позитивне странке остали само добро доказани трговци образом и душом народа у више градова.

„Срамота ме што ћу сједети поред оних посланика који су издали гласаче Позитивне Црне Горе и продали се Демократској партији социјалиста„, казао је Милош Конатар.

Стидим се негативне странке која у себи нема ништа позитивно. Стидим се сталних преговора опозиције и „позитивних“ негативаца који својим чињењем врше самоуништење својих партија. Они доприносе јачању Демократског фронта, који је једини остао ван трговине и личног профита, што ће бирачи знати да награде на изборима.

Стидим се фашисоидне изјаве предсједника тзв. позитивне да неће разговор са ДФ-ом који су непријатељи државе, а притом не види да су управо он и његова странка највећи непријатељи народа и државе, јер су увели политичку корупцију на свим нивоима. Њихови корумпирани одборници и посланици се плаше различитих мишљења, јер су навикли на једноумље, а није их брига што ће их такво „позитивно“ мишљење и срамна чињења коштати политичке каријере, јер се надају да ће им остати пуни буђелари.

Стидим се посланика и страначких лидера који не воле да им скинете маску.

Ко је он? Биолог, еколог, здравствени радник, ембриолог, гинеколог, политичар и трговац одборницима и посланицима, зависи од цијене.

Стидим се ријечи које су пуне мудрости кад каже: „Поздравите ми све моје пријатеље и непријатеље“. Изгледало је да за њега нема сигурног мјеста у сопственом народу, а када су га издали другови и пријатељи нашао је мир у самици. Када се огласи, мудро ће оптужити околности и тако наћи изговор да утјеши људско срце и ослободи се похлепе. Сада ће му бити јасно да његовим партијским друговима нијесу потребни људи блиставог ума и умијећа, већ они чијим ће способностима владати.

Стидим се признати. Грешан си, јер ниси имао обзира према другоме. Грешан си, јер избјегаваш истину, а тиме вараш самога себе. Народним масама си систематски годинама сервирао големе лажи умјесто да се бориш против лажи. Твоје лажи су погрешно разумјели они који су их чули. Зато ти је највећа казна да ти се више не вјерује ни када говориш истину.

Стидим се, али ти морам рећи. Грешан си због своје тешке болести – персоналност – „ја сам посебан и хоћу да се разликујем од других“. Зато си непријатељ већине.

Стидим се, али ти морам саопштити. Грешан си што си међу организаторима подјеле православља, преко црквених питања. Од великосрбина из српског Грбља постао си аутокефалац, Црногорац и антисрбин. Љубио си свог бога и свога митрополита. Намјеравао си рушити цркву на Румији, а сада … .

Стидим се, али ћу ти рећи. Одузимањем великих ингеренција душа ће ти кроз патње ојачати, а карактер обликовати.

Стидим се, али морам ти признати. Био си највећи метафизичар међу ДПС-овцима, јер нијесу те схватали шта говориш, а истина је, ти нијеси схватио шта им говориш. Стидим се, али ти на крају морам саопштити. „Нема веће љубави од тога да неко положи свој живот за своје пријатеље“ (Исус Христ).

Стидим се опозиционе слоге. Отворени циљ им је да скину Мила са чела владе, а скривени да сачувају позицију надгорњавања и посланичка мјеста, која доносе високе плате и остале бенефите.

Стидим се свих политичара који настоје да избјегну да се народ пита на референдуму за улазак у НАТО. Када су толико убијеђени и сигурни да је већина становника за улазак у НАТО, зашто то не провјерити на референдуму, већ траже да одлуче посланици, који никада не одсликавају вољу народа, већ ће један број политичком корупцијом радити за политичку мафију.

Стидим се насилног покушаја уласка у НАТО, јер то може изазвати радикализацију, бунт народа и паљење ратног фитиља у Црној Гори. Виде ли политички тупоглавци и пуноглавци да је циљ војна база и владањем небом изнад Црне Горе и да нам нико из окружења не представља опасност? Ако неће да разумију нека се запитају – шта тражи врховни командант НАТО-а у Црној Гори? Нећемо дозволити туђој чизми да галопира нашом земљом. Стидим се „патриотизма“ који се истиче на антисрпству. Чудни неки монтенегринци такмиче се ко ће више да опрља српско злато у ватерполу.

Стидим се коментара врсног ватерполисте и капитена Николе Јановића, изгубио је компас и осуо паљбу на судије, на репрезентацију и на руководство Србије. Зашто не изрече мало самокритике на свој рачун и на рачун саиграча? Зашто не нападне руководство црногорске репрезентације што су дозволили да најбољи ватерполисти Црне Горе играју за Србију? Није коректно нападати своје другове и комшије с Приморја! Треба спортски и политички признати- монтенегрински Црногорци су побијеђени од црногорских Срба из Боке. Могао је неокаљан поћи у пензију као легенда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: