Црна Гора до Палерма: Како је судија Борселини убијен експлозивом произведеним у Црној Гори

Експлозив, који је прије више од три деценије коришћен приликом убиства чувеног италијанског судије Паола Борселина на Сицилији, произведен је у Беранама.

То није изненађење, с обзиром на чињеницу да је тих година Црна Гора била уточиште за одбјегле италијанске мафијаше.

Италијански лист Ла Газета дел Мезођорно, који је тада пренио ту информацију, позвао се на наводе неименованог покајника из мафијашких редова „Сакре Короне Уните“ који је тврдио да је експлозив стигао из бивше Југославије, највјероватније из Црне Горе, преноси РТЦГ.

Овај мафијаш покајник је рекао да је у то вријеме у Црној Гори боравило много италијанских мафијаша, бјегунаца од правде који су били заштићени од власти у Црној Гори, што је била услуга за велику количину новца који је у Црну Гору доспијевао од шверца цигарета.

Саговорник Портала РТЦГ подсјећа да је од 1992. па све негдје до 1997. године у Црној Гори боравио велики број припадника двије италијанске мафијашке организације – Каморе из Напуља, и Сакре Короне Уните (Удружења Свети Вијенац или Света Уједињена Круна). Они су предводили шверцерске послове са цигаретама, дрогом и оружјем.

Према његовим ријечима, сви италијански мафијаши и мафијашки босови у Црној Гори су боравили у том периоду, углавном на подручју Бара и Херцег Новог.

Тада им је из неких разога отказано „гостопримство“ па су се преселили према Албанији и другим за шверц значајним дестинацијама.

„Знајући све то, није уопште немогуће да је екпслозив који је кориштен у атентату на италијанског судију Паола Борсалина стигао из Црне Горе“, каже овај саговорник.

Судија Борселино убијен је 19. јула 1992. године са Сицилији, у стравичној експлозији у Палерму. Тада су у атентату погинули и његова супруга и три члана личног обезбјеђења.

Борселино је заједно са колегом Ђованијем Фалконеом, који је такође убијен два мјесеца раније, покренуо највећи процес у италијанском судству против организованог криминала, током којег је ухапшен велики број мафијашких шефова.

На темељима Борсалиновог рада, писали су медији, формирана је Истражна дирекција за борбу против мафије (ДИА).

Да је експлозив из Црне Горе врло тражен на црном тржишту говори и случај када је албанска полиција саопштила да је експлозивна направа којом је, 2011. године, убијен 33-годишњи судија Скердилајд Кономи, такође највјероватније направљена у Црној Гори.

Кономи је страдао када је у центру Валоне у Албанији одлетио у ваздух његов аутомобил „мерцедес“.

Полиција је током увиђаја пронашла дјелове мобилног телефона који није био судијин, и магнет којим је пластични експлозив био причвршћен за ауто. Албанске власти тада су званично саопштиле да је Кономи страдао као жртва све јаче жеље мафије и организованог криминала да утичу на правосудини систем те земље.

Према неким поузданим информацијама, највећи број подметнитих експлозија у сусједној Албанији догоди се употребом овог експлозива. Добро обавијештени извор тврди да је овај екплозив у обрачунима албанских мафијашких група и терористичким нападима у тој земљи употријебљен чак преко осамдесет пута.

Пластични експлозив из Берана постављан је под аутомобиле, у кућама, предузећима. Поједини албански криминалци, ухваћени са експлозивом, инспекторима су чак и признали да су га купили у Црној Гори.

На основу јединственог хемијског састава са велико вјероватноћом утврђено је, рецимо, да је експлозив који је коришћен у покушају атентата на бившег македонског предсједника Кира Глигорова, произведен у Беранама.

Атентат на Глогорова извршен је октобра 1995. године уз помоћ паркираног аута-бомбе који је екслодирао преко пута Хотела Бристол у Скопљу, у тренутку када су поред њега пролазила кола у којима је био македонски предсједник. Он је тада задобио тешке повреде, а његов возач и један случајни пролазник су страдали.

Дневник „Блиц“ пренио је својевремено изјаву бившег начелника за истраживања експлозива Милована Азбејковића који је био убијеђен да је и у терористичким нападима у Лондону 2005. године коришћен пластични војни експлозив из Црне Горе.

Азбејковић је рекао да су само четири земље на свијету производиле пластични експлозив, али да је црногорски био бољи и од америчког Ц-4.

Он је објаснио да се тај експлозив производио у војној фабрици у Беранама све до 1991. године, односно почетка грађанских ратова, те да се од тада не производи, али да га има у војним магацинима, и на црном тржишту по цијени од двије до пет хиљада долара.

Азбејковић је тврдио да га је током рата било „на сваком мјесту, у свачијим рукама, и ван сваке контроле“. Према његовом мишљењу посебно га је много било на Косову, гдје је илегална трговина оружјем развијена у каналима мафије.

И данас има индиција да се пластични и друге врсте експлозива и експлозивних материјала са наших простора, у криминалним круговима, за које границе не постоје, размњењују за хероин на Косову и у Албанији. Косовски и албански криминалци даље експлозив продају терористичким организацијама широм свијета.

О томе су писали и инострани медији позивајући се на стране обавјештајне службе.

„Полицијске акције ријетко дају резултате, али је у септембру 2008. године у Приштини ухапшено осам особа са укупно десет килограма експлозива из Берана“, каже овај саговорник.

Он подсјећа и да је двадесет два килограма пластичног експлозива из Берана заплијењено у полицијској акцији под називом „Гром“, гдје је прекинут ланац шверца оружја са Балкана до Француске, као и да у тој земљи преко тридесет одсто нелегалног експлозива потиче са простора Балкана.

Преко одређених канала криминалних организација берански пластични експлозив ПЕП завршавао је и у рукама терориста са Блиског Истока. У Сирији га је користио и шверцовао један чувени сиријски кријумчар оружја.

Берански војна фабрика „Полиекс“ је отворена почетком осамдесетих година прошлог вијека у склопу војне фабрике у Витезу, и за потребе ондашње ЈНА производио је пластичне експлозиве, детонаторе и бомбе. Наставио је да ради и након распада СФРЈ.

„Полиекс“ је касније приватизован, преоријентисао се на производњу привредних експлозива и уведена строга контрола промета производа, али су на црном тржишту још могу наћи заостале залихе некада врло чувеног пластичног експлозива ПЕП, за који је бивши начелник за истраживање експлозива Милован Азбејковић рекао да је моћнији и од америчког Ц- 4.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: