Црна Гора – државништво против политиканства

Пише: Александар Б. Ђикић

Прођоше два и по мјесеца од историјске побједе демократије у Црној Гори. И то не било какве демократије, не оне подобне чији ниво оцјењује бирократија ЕУ, него стварне народне побједе. Додуше не би Црна Гора вјековима била то што јесте, прва и јединствена, да и та побједа није јединственија и величанственија од сличних. Ова побједа је извојевана са иконама у рукама и светињама на уснама.

Ова побједа је извојевана под благословом почившег митрополита Црногорско-приморског, Амфилохија. Овом побједом, он је не само донио слободу Црној Гори, него и распршио глобалистичке флоскуле о Цркви као назадној институцији, и некаквом реликту прошлости. Он је даровао побједу држави Црној Гори, али и Цркви. У ту побједу уткао је и сопствени живот, испуњавајући библијску истину да нема веће љубави од оне: „да ко живот свој положи за пријатеље своје“.

Посљедњих неколико недјеља а нарочито након одласка митрополита на мјесто њему намјењено, из појединих црногорских кругова и то „побједничких“, долазе извјесни тонови који могу да забрину. Наиме, из различитих разлога напада се мандатар за састав нове црногорске владе, Здравко Кривокапић. Различити су поводи за нападе, али доминира неповјерење према манадатару, у кога је горепоменути човјек одлуке, митрополит Амфилохије, имао повјерења и благословио његово ангажовање, што се и показало одлучујућим.

За дивно чудо, у нападима на Кривокапића не учествује поражени ДПС, нити њен лидер и предсједник (још увијек) Црне Горе, Мило Ђукановић, него баш људи са ове стране барикаде, такорећи његови саборци. Како је то могуће? Да ли је Мило напрасно постао фини толерантни господин?

На ово питање можемо одговорити само ако разумијемо да тоталитаризам у Црној Гори није почео са Милом Ђукановићем, него једно 40 година раније. Генерација Црногораца, рођена 1945, полако напушта овај свијет, а да није имала прилике да живи у слободној Црној Гори. Она је само преко литературе имала прилике да живи у  петровићевској, српској Црној Гори. У реалном животу није.

Аустро-марксистичко устројство Црне Горе успостављено преко „пасјих гробаља“, а озваничено Брозовом побједом, је тек сада, након осам деценија, на почетку пута да буде срушено. На почетку пута! А гдје ћеш боље скренути некога на странпутицу ако не на почетку пута?

И то баштиници „црвеног хрватства“, сљедбеници Секуле Дрљевић и Сава Марковића, Сава Ковачевића, Јова Капичића и Темпа, одлично знају. Зато се не оглашавају јавно, али смутња им не иде тако лоше. Тај су занат испекли за осам деценија.

Оно на шта они играју је напросто генијално. Они играју на карту огромног очекивања народа у Црној Гори, а посебно обесправљеног српског народа. Огромно очекивање, ма колико било оправдано,  је лако изневјериво. 

Професор Кривокапић се прихватио једног задатка, а није му било нужда. Прихватио се по благослову. Ко год је вјерник зна да се благослов не смије изневјерити. Изневјерени и изнуђени благослов значе проклетство. Да би неко изневјерио благослов, мора да буде невиђено безобразан и ђавоиман. А Здравко Кривокапић не личи на таквога.

Па откуд онда напади на мандатара и то из редова оних које је он (по благослову митрополита) довео на власт, коју би иначе гледали из посланичких клупа опозиције док их смрт не растави? Одговор лежи у Де Головој диференцијацији државника од политичара: „ДРЖАВНИК РАЗМИШЉА О НАРЕДНИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА, А ПОЛИТИЧАР О НАРЕДНИМ ИЗБОРИМА“.

Стога је у Црној Гори сада настало гунђање, јер се појавио неко коме по свему судећи не личи да буде политичар, али очигледно да може да буде државник. Стога и безрезервна подршка господину Кривокапићу долази од стране интелектуалаца и Цркве, али и отровне стрелице од стране политичара. То је можда и логично, јер интелектуалаца и клира је мало, па је и мало гласова, а политичарима требају гласови.

Гдје ти политичари умачу стрелице у отров? Е то већ улази у сфере спекулација, али с обзиром да ДПС и Мило Ђукановић упадљиво мирно посматрају процес, није тешко ни то закључити. Они се руководе Наполеоновом: „Кад видиш да непријатељ гријеши, немој га у томе ометати“!

У памет се браћо Црногорци! Прокоцка ли се ова шанса, наредне неће бити.

Прочитајте ЈОШ:

Ко су ови што нападају Весну Братић?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: