Црна Гора дугује захвалност Србима

Српство се не брани само у Шумадији већ и овдје у Будви и у Црној Гори. Распадом Југославије настала је јака тенденција да се Срби сведу на фолклорни елемент, без политичких и колективних права, да свој идентитет сведу на честитање православног Божића и да се ту зауставе. Овдје нас зову „посрбице”, у Босни нас зову „Власима” или „православним Босанцима”. Изгледа да је једини гријех што желимо иста права као и сви други европски народи, право на историју, право на језик, на културу и идентитет, а прије свега желимо колективна политичка права, рекао је у интервјуу за „Политику” предсједник општине Будва Марко Бато Царевић, кога опозиционе партије нападају због оваквог става.

Позвали сте српски народ на слогу, а да ли је она могућа међу Србима у Црној Гори?

Проблем је комплексан и вишеслојан. Није од јуче и траје од 2006. године, али и од усвајања Устава 2007. године. Српски народ је тада требало да буде колатерална штета јер је нова Црна Гора, установљена референдумом, имала снажну потребу да анулира свој неспорно српски историјски карактер. Прљавом кампањом Србима је наметнут осјећај колективне кривице јер су својом слободно израженом вољом, што је њихово грађанско и људско право, гласали за заједничку државу. Недефинисан уставни статус српског народа у Црној Гори је узрочник свих даљих раслојавања српског колективног бића јер ми унутар себе нисмо у стању да се договоримо о кључним националним ставовима и нашем односу према таквој, постреферендумској Црној Гори. Недостајала нам је кровна институционална организација која би имала снагу и утицај да све Србе окупи под свој оквир, а Српство смо свели на унутарстраначка и политичка препуцавања. Нама је потребан унутарсрпски договор и дијалог и консензус када је ријеч о свим националним питањима.

Захвални сте, како сте рекли, браћи из Србије што су прошлог лета као туристи масовно боравили у Будви?

Нас ових дана засипају рекламама у којима нас америчка амбасада подсјећа на традиционалне везе и пријатељство које гаји са Црном Гором, а за шта ми искрено и немамо превише опипљивих доказа. С друге стране, након земљотреса 1979. године Србија је Црној Гори помагала са преко шест милиона евра мјесечно, односно за 15 година, колико је та помоћ трајала, она је, изражена у новцу, износила преко милијарду евра. Управо се од тог новца Будва поново изградила након катастрофалног земљотреса и захваљујући тој помоћи поново је стала на ноге. Током 30 година наша браћа из Србије и Републике Српске масовно бирају управо Будву за своје омиљено њетовалиште, а да нико никада није осјетио потребу да им захвали зато што долазе овдје, троше свој новац и самим тим нам омогућавају да се даље развијамо. Они су један од разлога због којих је Будва данас привредно најпотентнија општина у Црној Гори, захваљујући којој се и цијела Црна Гора развија и остварује неку привредну дјрлатност. Зато мислим да смо сви дужни да захвалимо тим људима, али и да наставимо да гајимо свесрпски дух заједништва и солидарности. Од таквог приступа никоме не може да буде лоше.

Колико знам, не споре вам хуманост ни сада, када сте први човек општине. Сиромашним породицама поделили сте 37 плата. Коме то смета?

Не знам зашто бих то иком сметало. Када сам ступио на функцију, јавно сам дао ријеч да од општине Будва нећу ништа узимати, и ја сам своју ријеч одржао. Чин донације плате објављујем у медијима да бих грађанима ставио до знања да се своје ријечи држим. Можда неком звучи као популизам, али ја мислим да треба помоћи ономе коме је помоћ потребна и да сви треба да личним примјером показујемо како се гради боље и срећније друштво. Овдје је Бог дао да има за све довољно, и ако сам у могућности, увјек ћу помоћи.

За разлику од многих генерација политичара, ви сте наставили породични бизнис и стекли позамашни капитал, па тек онда дошли на ову политичку функцију. Је ли вас то омело или вам је донело неки бенефит?

Овдје људи нису изгледа навикли да раде, па им је чудно када неко из бизниса уђе у политику. Ја сам хиљаду пута поновио да нисам професионални политичар, али да имам потребу да помогнем свом граду и свом народу и да ми је примарни мотив управо био да се укључим у ове процесе. Једини бенефит од бизниса у политици је тај што сам навикао да устајем рано и да ми није проблем да радим током цијелог дана. Није политика ништа изгубила од мог породичног бизниса, али мој породични бизнис и те како трпи због мог бављења политиком.

Ваша компанија обнављала је светиње, помагала културу и спорт. Кажете да је то све било могуће захваљујући раду и слози ваше породице. Како то код вас функционише?

Радну етику смо моја браћа, сестра и ја научили од нашега оца и мајке. Мајка ми је још увијек жива и иако смо ми одрасли људи са својим породицама, недељни ручак код ње се не прескаче. Тада се сви окупимо, и то је заправо наш празник. И тако функционишемо деценијама. Огромна је част за све нас што смо у прилици да помогнемо обнову наших светиња, и ту сам одувијек био врло јасан. Између своје свете Српске православне цркве и фотеље, увијек ћу изабрати цркву.

Све је у породици и друштво мора да нађе начина да заштити породицу, њене вриједности, њен изворни облик. Данас је породица на удару различитих интересних структура, али ко изгуби породицу, тај је изгубио своју везу са Богом. Зато апелујем на све учеснике јавног и политичког живота да ставе породицу као број један на својим агендама, да је заштите и да раде на њеном очувању јер без породице као основне ћелије, ми као народ смо осуђени на нестајање.

Изјавили сте да се никада нећете помирити с тим да у Црној Гори нема пописа, да је Косово и даље црногорска рана, да нема слоге без породице као ни спаса српском народу.

Радује информација да је Влада Црне Горе ипак, упркос свим притисцима споља и изнутра, усвојила одлуке за одржавање пописа током 2022. године, и то по принципу старе пописне методологије која укључује и изјашњавање када је ријеч о идентитетским питањима и Демократски фронт је ту одиграо битну улогу. Што се тиче односа према Косову и Метохији, подсјртићу на стихове „трагичног јунака косовске мисли”, великог Његоша, који каже: „ал’ су мишца, име црногорско, ускрснули с косовске гробнице, ђе Обилић над сенима влада”; или на стихове краља Николе, који каже: „Сва знамења испод Шаре, сва знамења и светиње, скупљена су под Ловћеном, међу нама на Цетиње.” Црна Гора је етичка вертикала косовског завјета. Дубоко вјерујем у ријечи блаженопочившег митрополита Амфилохија, који каже да бисмо сачували и разумјели Косово, морамо прво да га пронађемо и задобијемо у себи самима.

Извор: politika.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: