Црна Гора формира радну групу за Отворени Балкан

Она је у интервјуу агенцији МИНА казала да су у Влади одлучили да припреме анализу која ће се иницијативом бавити са више аспеката.

„Биће формирана Радна група која ће укључивати представнике више министарстава. Министарство европских послова ће дати процену колико је то у складу са нашом примарном жељом да постанемо чланица ЕУ”, рекла је Маровић, преноси РТЦГ.

Како је навела, Отворени Балкан је тема о којој се много дискутује, а мало зна, додајући да истовремено постоје две кампање – за и против те иницијативе.

Маровић сматра да нити једна од тих кампања нема ваљане аргументе зашто је учешће у Отвореном Балкану добро или лоше. Она је додала да Црна Гора подржава све регионалне иницијативе и не прилази им са аспекта да ли неко говори о политичкој позадини.

„Разматрамо да ли те иницијативе доприносе нашем европском путу и добросуседским односима и да ли доносе неку економску корист“, поручила је Маровић.

Подсетила је и да је иницијална идеја Отвореног Балкана била да се створи мини-Шенген, додајући да се у том интегрисању није много одмакло.

„Зато што, за сада, свега три државе учествују. А и та интеграција не иде онолико брзо колико би те три државе желеле. Из тих разлога не би требало журити с одлуком да ли желимо да се прикључимо или не”, казала је Маровић.

Она је навела да на одлуку Црне Горе треба да утиче евентуално постојање економске користи, као и то да ли све државе учествују у иницијативи и да ли она, као таква, може бити адекватна регионалној иницијативи, јер постоје и друге сличне.

„Трећи фактор је политички тренутак односно да ли ми, као држава која је највише напредовала у интеграцијама, треба да се краткорочно прикључујемо одређеним иницијативама”, рекла је Маровић.

Она је оценила да је Савет за сарадњу дао добар предлог да се споје идеја о заједничком регионалном тржишту, која је покренута у Оквиру Берлинског процеса са Отвореним Балканом и да се оно што је урађено у једној иницијативи уједини са урађеним у оквиру друге иницијативе.
„То би мало релаксирало атмосферу у односу на Отворени Балкан јер онда имате и ЕУ која на неки начин одређује услове у тој иницијативи”, сматра Маровић.

Упитана да прокоментарише изјаву премијера Дритана Абазовића да још није чуо валидан контра-аргумент када је посреди Отворени Балкан, она је казала да неће давати процене које су априори позитивне или негативне.

„Тек кад изађемо са анализом онда ћемо имати црно на бело да ли је добра или није, и који су то аргументи за или против. Што се тиче Абазовића, он је имао прилику да се у Охриду увери у одређене аргументе за. Очигледно да тада и на том месту, будући да је био на самиту Отвореног Балкана, није чуо ниједан негативан аргумент. Тако бих то тумачила”, казала је Маровић.

Упитана да ли је Црној Гори потребна још једна иницијатива, она је казала да одговор зависи од тога колико је Црна Гора близу чланства ЕУ.

„Уколико у том неком временском оквиру од годину добијемо јасну динамику приступања, онда мислим да нема логике краткорочно се прикључивати таквој иницијативи. Једном када сте део јединственог тржишта, имате другачију политику у односу на државе које нису чланице”, казала је Маровић.

С друге стране, како је поручила, уколико дође до обједињавања иницијативе и уколико Унија стави Отворени Балкан под политику условљавања, онда би прикључивање имало смисла.

Упитана када се анализа о Отвореном Балкану може очекивати, она је подсетила на изјаву Абазовића да је не би требало одуговлачити, већ је што пре припремити.

„Министарства се већ баве темама које су у средишту Отвореног Балкана и очекујем да она буде брзо готова“, казала је Маровић.

На питање да ли је почео политички дијалог око реформи у Црној Гори, Маровић је рекла да у неформалном смислу јесте, као и да је формално било неколико састанака између председнице парламента и премијера.

„Мислим да се политички дијалог мора брзо одвијати и развијати уколико желимо да именујемо носиоце правосудних функција јер је интерни рок зацртан до краја пролећног заседања Скупштине. Уосталом, то би требало да се поклопи са динамиком очекивања да до краја године добијемо завршна мерила”, казала је Маровић.

Како је истакла, политички дијалог јесте кренуо, али мора бити још интензивнији и видљивији.

„Мислим да све политичке партије у парламенту морају да дају свој допринос, па неке изјаве и позиције заиста не могу да схватим у овом тренутку”, рекла је Маровић.

На питање колико је изгледно да Црна Гора добије завршна мерила из поглавља 23 и 24 до краја године, Маровић је одговорила да то зависи од онога што је Европска комисија ставила као приоритетну област за владавину права.

„Мислимо да то можемо или испунити или иницирати неке процесе где би се показала воља да ми желимо да решимо те ствари”, навела је Маровић.
Она је казала да је, након осам година од кад је Црна Гора добила привремена мерила у тим поглављима, потребно дати подстрек држави да крене још одлучније у борбу против корупције и организованог криминала.

„Мислим да би требало да их добијемо. Да ли ћемо их добити зависи од других прилика на ЕУ и државном нивоу. То нису ни мало једноставни задаци, али нису ни неоствариви”, рекла је Маровић.

Она је навела да до именовања у судству мора доћи у скорије вријеме, додајући да је један временски оквир већ постоји, будући да се извештајни период ЕК завршава крајем јула.

На питање шта су наредни кораци Владе уколико Црна Гора добије завршна мерила из поглавља 23 и 24, Маровић је рекла да ће у Влади инсистирати да иницијални трекрекорд буде још више оснажен.

То, како је казала Маровић, значи да би требало да се несумњиво види да постоји борба против корупције и организованог криминала у пракси.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: