Црна Гора међу државама са порастом броја затвореника

Више од 11 милиона људи у затворима је широм свијета и тај број непрестано расте. У последње двије деценије, укупан број затвореника у 223 затворска система у државама на цијелој планети порастао је за четвртину. Доживотну казну служи пола милиона људи, а то је три пута више него прије 30 година.

Суморну статистику донекле поправља ситуација у Европи, гдје подаци показују да је укупан број затвореника у паду од 2012. године, а између 2016. и 2018. године забиљежено је смањење од 6,6 одсто. Како показују статистички подаци Савјета Европе, број затвореника је са 109,7 на 100 000 становника пао на 102,5. Стопа раста укупне затворске популације износи 3,7 одсто и премашује пораст укупног броја становника свијета, који је три одсто, пише Политика.

Стопа затвореника одређена је дужином затворских казни, који је у сталном паду. Европске државе у којима је број затвореника највише смањен јесу Румунија (16 одсто), Бугарска (15 одсто), Норвешка (11,6 одсто), Финска (9,9 одсто) и Сјеверна Македонија (9,7 одсто), а за њима слиједе Јерменија, Летонија, Луксембург, Естонија и Кипар.

С друге стране, број затвореника највише је повећан на Исланду, у Италији, Холандији, Данској и у Црној Гори.

Европске земље с посебно високим бројем затвореника и даље су Русија и Турска, а за њима слиједе Грузија с 252 затвореника на 100.000 становника, Азербејџан (235), Литванија (235), Република Молдавија (215,2), Чешка Република (208,8), Летонија (194,6), Пољска (194,4) и Естонија (191,4).

Подаци показују да затворска популација и даље расте у већем дијелу света, показује нови извјештај Института за криминолошка истраживања Универзитета Биркбек у Лондону.

Институт прецизира да је број регистрованих затвореника 10,74 милиона, али да их је много више, јер се не може ни претпоставити колико је људи заточено у истражним затворима у Кини и Сјеверној Кореји, будући да евиденција о томе не постоји.

У САД на робији је 2,1 милион људи, а сваки седми служи казну доживотног затвора. У Кини је иза решетака званично 1,7 милиона особа. Бразил има 700.000 затвореника, Русија скоро 600.000, а за њима слиједе Индија, Тајланд, Индонезија, Турска и Иран.

САД држи рекорд и по броју затвореника у односу на укупан број становника. У тој држави, на сваких 100.000 становника, њих 655 је иза решетака, али то је и даље знатно мање од броја забиљеженог 2000. године – чак 750 затвореника.

У великом дијелу свијета, број затвореника се нагло повећава, што посебно забрињава аналитичаре. Од 2000. године, укупна затворска популација у Јужној Америци готово се утростручила, док је у југоисточној Азији више него удвостручена, а огроман пораст од 86 одсто биљежи и Океанија.

Ситуација се доста разликује и у дјеловима континената. На примјер, средња стопа затворске популације за западноафричке земље је 53, док је за земље јужне Африке 244. За земље Jужне Америке стопа затвореника на 100.000 становника је 233, док је у централној Америци 316. У јужној Азији овај број је 88, док је у централном дијелу континента двоструко већи – 160,5. У Европи, средња стопа је 81, док је у Русији и Турској 268.

Више од 714.000 жена тренутно је у затворима широм свијета, показују подаци лондонског Института. То је за половину више него 2000. године, а број мушких затвореника у истом периоду порастао је тек за петину.

Жене чине седам одсто укупне затворске популације у свијету. У афричким државама тај однос је свега три процента, нижи него било гдје. Највише жена у односу на укупан број људи у затворима биљежи Хонгконг с 21 одсто, затим Лаос с 18 и Катар с 15 одсто. Занимљив је и податак према којем је, на примјер у Ел Салвадору, у протеклих 17 година удесетостручен број жена у затворима.

У Европи, највећи проценат затвореница има Андора – 21 одсто. Од држава бивше Југославије највише затвореница у односу на број затвореника има Словенија, па Хрватска, затим слиједе Србија, Македонија, Црна Гора и БиХ. Од укупног броја затвореника широм свијета који су осуђени на доживотни затвор свега три одсто су жене.

„Затвор има слабе резултате у смањивању броја понављања кривичних дјела или у припреми људи за живот послије пуштања на слободу. Не треба да нас изненади када су претрпани затвори узрок насиља, очаја и још више криминала”, написала је у свом коментару Кетрин Херд, директорка свјетског програма за истраживања ситуације у затворима.

Прочитајте још:

Митрополит Амфилохије: Црна Гора ће се вратити себи кад вратимо Његошеву цркву на Ловћену

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: