Црна Гора — Милово острво
1 min readУ читавој трагикомедији званој „државни удар“ у Црној Гори Мило Ђукановић није сâм, на шта упућује и изјава Дејмона Вилсона, потпредсједника Атлантског савјета САД, сматра Игор Дамјановић, координатор мировног покрета „Не у рат — не у НАТО“. Да ли су у Вашингтону његови саучесници или чак налогодавци, то је, каже, сасвим друго питање.
Дамјановић у разговору за Спутњик истиче да ће фабриковањем афере „државни удар“ режим Мила Ђукановића покушати да максимално обесмисли свако противљење уласку Црне Горе у НАТО и да га на тај начин спиновањем прикаже као неки вид антидржавне или антиуставне дјелатности.
„Дакле, то ће бити још једна врста широке употребе ове заиста трагикомичне приче о државном удару. Прва је била да Ђукановић сам себи обезбиједи излазну карту уколико изгуби изборе, да изборе прогласи нелегитимним и уведе ванредно стање“, каже наш саговорник. Како напомиње, друга би била да се не говори о изборним неправилностима које су се догодиле 16. октобра гласањем више хиљада грађана који „по уставу и закону на то нису имали право“, већ да се говори о државном удару и да Ђукановићу евентуално „фабрикована афера о државном удару послужи као основа за хапшење главних противника уласка Црне Горе у НАТО“.
„Из његових изјава схватили смо да то нису само политичари из Демократског фронта, већ су то и медији који се противе безумној намјери црногорског режима да уђе у НАТО, као и невладине организације“, тврди Дамјановић.
Што се тиче позива генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга чланицама Алијансе да што прије ратификују протокол о приступању Црне Горе том војном савезу, наш саговорник сматра да је то прије његова „потреба да буде присутан у медијима“, него околност да га „неко од представника европских држава схвата озбиљно“.
„Оно што код нас у Црној Гори изазива осјећај туге јесте да Ђукановић једнако као и почетком деведестих година када је причао да Црна Гора треба да остане острво комунизма — када се комунизам рушио у Совјетском Савезу, сада када се тај евроатлантски поредак урушава — сасвим је могуће да ће Ђукановић заступати становиште да Црна Гора треба да остане острво атлантизма“, сматра он.
А како напомиње Дамјановић, то потврђује и „„антируска хистерија присутна у медијима“.
Док предсједници европских држава који су чак у изборној кампањи отворено навијали за Хилари Клинтон и који су изразили и незадовољство побједом Доналда Трампа на предсједничким изборима, сада мудро ћуте, вагају и чекају да ли ће Трампова побједа заиста створити озбиљне промјене у америчкој спољној политици, Ђукановић, како истиче наш саговорник, поново у свом неком екстремизму и у свом „старом маниру трчи пред руду“.
Раније је то био комунистички екстремизам, потом великосрпски екстремизам, док данас Ђукановић маниром екстремног евроатлантисте, како каже, брани један поредак који се налази у процесу урушавања.
„Ако погледамо изборе у Бугарској, ако погледамо изборе у Молдавији — један талас који је почео у Јужној Америци почетком овога вијека сада се преноси у Европу. И прозападни режими падају као крушке широм Европе осим, нажалост, изгледа у земљама бивше Југославије“, тврди Дамјановић.
Наш саговорник такође сматра да би евентуални покушај угуравања Црне Горе у НАТО кроз парламент имао озбиљне последице и да би то значило евидентно нарушавање народне воље, која је и на минулим изборима показала да је доминантно против уласка државе у НАТО.
„Гажење народне воље може да буде прелазак у једну озбиљну нестабилност, јер једноставно крши елементарна демократска права и слободе. Тада, против такве власти, апсолутно је све легитимно. Ја ћу подсјетити на став америчке Повеље о независности да сувереност власти произилази из воље грађана. Када та власт није сагласна вољи већине грађана, грађани имају легитимно праву да ту власт промијене“, закључује Дамјановић за Спутњик.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Fingeru, inspirativno je tvoje priznanje.
Covjek koji nesto, bilo sta, priznaje – priznat je covjek!
… A sto se sapuna tice, tesko da ce nas oprati.
Hapšenja, hapšena… bla, bla, bla, znate već!
Eto, odradih dnevnicu. Peprper po perper moja fabrika sapuna! Imaće Ned Rotšild sučim da se kupa na Slovensku plažu.
Dakle, da pošjetim:
Natrijum hidroksid rastopit u vodi i potom lagano dodavat u toplo ulje. Mješat dok se ne zgusne, ali ne previše. Izliti smjesu u kalupe i dodat mirise po želji (vanila, surutku, kozije mleko ili mlijeko ili vareniku, po želji i prilikama, u prahu, kakao prah). Ostavit da prenoći i narednih 28 dana ostavit na prozračnomu mjestu, nakon čega su sapuni spremni za korišćenje.
Eto. I puštimo više te razmirice NATO-Rusi, četnici-partizani, od ovog se živi braćo.
Priznajem, Crnogorci su Srbi van sebe.
U tome je njihova viševjekovna posebnost.
Pade mi na pamet Patricija Pobrić. I ona često priča sve najgore o Crnoj Gori. Ne znam ni ko je ni odakle je. Ne živi u svojoj zemlji, živjela je i radila u Americi pa na kraju došla ovdje. Ako je ovdje tako loše, kako to da ljudi dolaze iz Amerike da žive u CG?
Biće da istina malo drugačija. Ovo je jedno od ljepših mjesta za život. Samo se treba snaći da se zarađuje malo više od prosjeka. Ovdje se bolje živi sa 1000 eura mjesečno nego u Njemačkoj sa 3000 eura. Pitajte Ruse kako se živi u CG, ne bi se nikad vratili u Rusiju. Samo treba zarađivati, a i to nije nimalo teško.
Milovo ostrvo je pusto i bez ljudi.
Nece mu biti lako u dolazece.
… Nigde broda na vidiku.
Strunuce on na tom svom ostrvu, pustom.
Kako srecni krajevi postoje samo u ljubicima.
Crna Gora je tragedija, dje sretnog kraja nema.
Za nikoga nema, pa ni za Mila, vlasnika pustog ostrva dje su ljudi samo blijede prilike … Skoro nepostojeci!
Zivi, a …..