Црна Гора: Најновија НАТО-ва играчка за провоцирање Русије
1 min readТешко да смо ове недјеље могли имати сензационалнији наслов од овога „Црна Гора каже да је осујетила руски план да се убије премијер Ђукановић“. Драматичним „вијестима“ претходила је прошлонедјељна изјава главног тужиоца да је државни удар, који су наводно требали да изведу руски нацоналисти, спријечен на дан парламентарних избора одржаних прошлог месеца, пише „Strategic Culture“. Они наводе да главни тужилац не само да није понудио никакве доказе о „државном удару“, већ и да је цијели сценарио о умијешаности руских држављана учинио од Црне Горе најновију играчкицу НАТО-а за провоцирање Русије. Преносимо њихов чланак.
„Главни тужилац Миливоје Катнић, иако није понудио никакве доказе, тврдио је да је „моћна организација“ коју чине руски, српски и црногорски националисти планирала да поништи изборе одржане 16. октобра и изазове државни удар тако што ће убити дугогодишњег премијера Мила Ђукановића.
Наводни удар је откривен од стране црногорских власти дан прије избора. Сада иста власт тврди да је државни удар планиран са руске територије.
Без откривања идентитета тих лица која се наводно у притвору, званичној верзији недостаје кредибилитет.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је оптужбе о руском мијешању у Црној Гори. Са друге стране, црногорске опозиционе политичке партије тврде да је у питању „велика пропаганда“ умјерена на Ђукановићев про-НАТО, про-европски програм.
„Очигледно је да је специјални тужилац постао слуга владајуће Демократске партије социјалиста,“ изјавио је Милутин Ђукановић, лидер Демократског фронта, преноси новинска агенција РФЕ.
Заиста, од кад је Мило Ђукановић најавио планове придружења војној НАТО алијанси коју предводи САД прије скоро годину дана, његова влада је сусрела са јаким отпором својих грађана, мале државе која броји око 620.000 становника.
Многи Црногорци се сјећају да је њихову земљу бомбардовао НАТО прије само 16 година када је била у заједници са Србијом. 2006. године Црна Гора је постала независна од Београда, али сјећања на бомбардовања НАТО-а под вођством САД-а, у којима је убијено на хиљаде људи а која су служила западним интересима да разбијају Балкан у про-западне државе, су остала. Ове државе су касније искориштене да би се НАТО ширио ка руским границама.
Данас, Црна Гора данас представља последњу одскочну даску за НАТО агресију против Русије.
Изгледа више него случајно да је само три дана прије него што је Црна Гора изнијела своје тешке оптужбе о руском мијешању, замјеница генералног секретара НАТО-а Роуз Гетемилер наводно посјетила земљу, обећавајући јој да ће бити изабрана за 29. чланицу војног савеза већ 2017. године.
Приступање Црне Горе НАТО-у мора да одобри свака од чланица Алијансе. Њихови гласови су изгледа обезбијеђени након најновијих тврдњи о руском „тероризму“.
Русија је одавно изразила неслагање са још једним ширењем НАТО према истоку. Москва је отворено подржала опозиционе партије у Црној Гори које су против чланства у НАТО.
Влада Ђукановића тврди да је Москва финансирала опозиционе странке – тврдње које су Москва и опозиционе партије одбациле. Како кажу, наводи да Москва спонзорише опозицију су прљави трикови Ђукановића не би ли дискредитовао легитимни отпор његовим НАТО амбицијама.
Уочи избора прошлог мјесеца, владајућа странка се плашила резултата. Дубоко незадовољство међу Црногорцима није само због планова да се прикључи НАТО-у, већ и због многобројних неправди, непотизма и корупције у круговима око премијера. Постоје распрострањене сумње да су Ђукановић и његов најближи круг сарадника купљени интересима НАТО-а.
Тврдње опозиције да је пуч испланиран дан пред изборе како би се обезбиједила изборна побједа за Ђукановића и његову владу, су истините. Испоставило се да владајућа партија није била у стању да освоји убједљиву већину како би формирала нову владу. У протеклих неколико недеља, она покушава да сакупи коалицију са неким од опозиционих партија.
Најновија „бомба“ главног тужиоца који је „закључио“ да је руски елемент умијешан у „пуч“ доживљена је као циничан трик од стране Ђукановића којим би покушао да утиче на неке од опозиционих партија да одбаце Москву и прихвате коалицију са његовом партијом.
Такав исход би утро пут држави да настави са плановима за финализацију чланства у НАТО.
Ова накинђурена шарада иде у два смјера. Не само да ће НАТО добити нову шаховску фигуру у својој дугорочној агресивној игри према Русији, већ Алијанса такође пуни, свој прилично празан резервоар, већом пропагандом.
Само дан након што је Црна Гора изнијела тврдње о руском мијешању у државни удар и ни мање ни више, покушаје атентата на премијера – НАТО је саопштио да наставља са „највећим јачањем одбране од краја хладног рата“. Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, је изјавио да је 300.000 трупа Алијансе стављено у стање приправности.
Али чекајте – ево олакшања! Стиже мала Црна Гора са вијестима о подмуклом плану Руса да се сруши Владу, убије премијера. И тако се цијела шарада наставља обновљеном темпом. Отрцани лидери Црне Горе могу да остану на власти да још више музу земљу, НАТО је обезбиједио нову помоћ којом ће моћи да страши Русију и, да под вођством САД, Алијанса остане некажњена за врхунски злочин агресије замаскиране изговором да „бране савезника“.
Ох, каква је Црна Гора испала да буде дивна играчка – тј. партнер – НАТО-у!,“ стоји у закључку чланка који је објавио „Strategic Culture“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vidju ti nju.
Osililo je to kako je mi priznajemo za zensko.
A nacitan(a), mjere nema … Ptrahinja.
Sve zna, samo sramotu svoju da pokrije ne zna.
Razljebilo se to, abera ne da!?
… Da je mi jos malo pritrpimo, pa da je ljucki napusimo.
Ptrahinja, life is one drive!
Молим те, брате Гојко, да на твом сајту не преводите реч „montenegro“ из текстова који обрађују ту жалосну друштвену појаву са речима: „Црна Гора“. Сложићеш се са мном да те две ствари уопште нису исто, нису синоними, иако се ова прва појава лажно представља као друга, као – Црна Гора. То „montenegro“ је Црна Гора таман толико колико је анатемисани распоп Мираш – владика! Значи, нимало! У питању је узурпатор, паразит, превара, лаж… Најбоље би било да реч „montenegro“ ни не преводиш, уопште, нема за то ни потребе, сви кад прочитамо добро знамо о чему се ту ради. И још нешто: пиши „montenegro“ обавезно латиницом ( као што то, граматички оправдано, пишеш кад је у питању Nato) . Такође, молим те, „“montenegro“ обавезно пиши с малим почетним словом, јер није у питању држава (како се лажно представља), већ је у питању једна појава, удес, т (тежак, али, срећом, пролазан), попут: земљотреса, цунамија, поплаве, пожара…
Miro, ne dipr, tako ti svega.
Nego, kad ce portal citirati jedan relevantan izvor? „Strategic culture“ je samo jos jedan online medij koje Kremlj stancuje kao Kinezi kisobrane i borolete, a u svrhu propagandnih potreba. Ovo je kao da CDM objavi clanak iz „Pobjede“.
Госпођо Пртахиња,
је ли Ви то пишете у свом коментару нешто на француском?