Црна Гора и НАТО: Задах осиромашеног уранијума (II дио)

Осиромашеним уранијумом дејстовано је на више локација на којима уопште није било јединица Војске Југославије, при чему није заобиђена ни територија Црне Горе. Тако је 30. маја 1999. године, само неколико дана уочи потписивања кумановског споразума и формалног окончања непријатељстава, авион А-10 америчког ратног ваздухопловства у два наврата истоварио злокобни терет на полуострво Луштица, област у којој није било никаквих војних јединица и инсталација. Недалеко од бомбардованог мјеста налази се позната плажа Жањице, у вријеме дејства пуна купача, као и локалитет гдје данас египатски Ораском гради једно од најлуксузнијих насеља на Медитерану. Касније је у и поменутој области измјерена 350 пута већа радиоактивност од дозвољене.

Деконтаминација терена по коме је дејствовано муницијом са осиромашеним уранијумом представља веома скуп и сложен процес, који подразумијева физичко уклањање неколико слојева земље, њихово одлагање на специјалне локације и попуну насталих празнина. Међутим сама деконтанминација бомбардованог терена не значи да је опасност по здравље људи отклоњена, због чињенице да приликом удара у чврст предмет долази до сагоријевања уранијумске компоненте пројектила и ослобађања уранијумског оксида. Тада настаје радиокативна прашина, која се даље ваздушним струјама разноси десетинама километара унаоколо и таложи у води, биљном и животињском свијету, остајући тамо трајно јер период полураспада уранијума износи 4,5 милијарде година.

Удахнутих само 0,1 mg овог једињења довољно је да изазове канцер. Док у земљама Европе на годишњем нивоу опада број умрлих и стагнира број ново-обољелих од рака, у Србији је поредећи период од 2006 до 2009 са претходним четворогодиштем, од карцинома умрло за 5742 више људи и регистрован пораст броја ново-обољелих за 8496. Број умрлих од леукемија у поређеним периодима порастао је за 139% са 1810 на 4276. Коментаришући ове бројке проф. др. Слободан Чикарић водећи српски радиолог и предсједник локалног Друштва за борбу против рака, такође коаутор књиге “Злочин у рату, геноцид у миру“ каже: “Узрочно последична веза 10-15 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Србију 1999. и досадашњег и будућег кретања малигних тумора у Србији говори у прилог чињенце да је у Србији почињен геноцид sui generis“.

У циљу негирања властите одговорности, влада САД врши константе притиске на међународне организације, опструирају њихова истражаивања и наводе на лажирање резултата, све са циљем да сакрију и релативизују стварну опасност од уранијумске муниције. Тако амерички Стејт Департмент у једном извештају каже: ”Студије Свјетске здравствене организације и других научнио-истраживачких студија показују да осиромашени уранијум нема озбиљних здравствених ризика.”

Тежња да се сакрије истина од становника области које су њихове оружане снаге контаминирале осиромашеним уранијумом представља тежи злочин од пуког испаљивања радиоактивних пројектила. О каквом се беспримјерном цинизму владе САД ради показује специјални приручник намијењен НАТО војницима на Косову, у чијем одјељку насловљеном “Златна правила“ између осталог стоји: Држите се даље од тенкова, зграда и возила погођених пројектилима или  крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом. Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила, или зграде погођених пројектилима или рактетама са осиромашеним уранијумом. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације код новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније“.

Приручник даље сугерише НАТО војницима да никако не пију воду и једу храну у поменутим областима која није детаљно преконтролисана, због тога што “може постати неупотребљива због могуће контаминације осиромашеним уранијумом“. Садржај приручника имплицитно доказује да осиромашени уранијум нема како се то званично тврди једину примјену код против-оклопне муниције, већ се користи и за израду крстарећих ракета. Управо је опасност од осиромашеног уранијума био разлог што је послије само годину дана Холандија повукла своје војнике са Косова и Метохије, депонујући њихове униформе у специјална складишта за радиоактивни материјал. Истраживања међу припадницима италијанске војске показала су да на сваких 30 случајева обољелих од рака, чак 28 су војници који су служили на Балкану.  

На територији Косова и Метохије, гдје је коришћење уранијумске муниције било у већем обиму него на осталој територији Србије и Црне Горе, “епидемија“ малигних тумора попримила је још драматичније размјере. Према налазима здравствених центара у Косовској Митровици и Грачаници (албански љекари о експанзији канцера на територији ван контроле Србије углавном ћуте) број ново-обољелих од рака расте по стопи од 29% на годишњем нивоу. Статистика леукемије код дјеце до рата мјерена промилима сада се исказује у процентима. Негативна дејства осиромашеног уранијума како показује горе поменуто поређење почела су се клинички манифестовати у периоду између 5 и 10 година од агресије. Оно што додатно забрињава јесте чињеница да најгоре тек слиједи. У наредним годинама очекује се нова прогресија малигних тумора, леукемија и деформитета код потомства, а врхунац ових у историји цивилизације једниствених “епидемија“ пројектован је тек послије 2020. године. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: