Црна Гора неће у НАТО

Пише: др Александар Раковић

Пријем Црне Горе у НАТО већ неколико година је једна од актуелних тема на (екс)југословенском простору. Већина земаља НАТО пакта већ је ратификовала Протокол о пријему Црне Горе у НАТО. Црногорски сепаратисти, међутим, суочили су се са блокадом тамо где су најмање очекивали – од стране америчке администрације. Наиме, већ месецима двојица америчких сенатора Ренд Пол и Мајк Ли блокирају Црну Гору у америчком Сенату. Њих двојица имају подршку још неколико републиканских сенатора.

Све ово део је политике нове америчке администрације на челу с Доналдом Трампом која жели да побољша односе с Москвом. Познато је, наиме, да се Русија противи уласку Црне Горе у НАТО, посебно због тога што већина црногорских грађана не жели да њихова република постане чланица евроатлантског војног савеза.

Чак су и истраживања америчке компаније Галуп из 2016. потврдила да најмањи проценат испитаника у Црној Гори види НАТО као заштиту (21 посто), да већи проценат види НАТО као претњу (29 посто), а да је највише оних који НАТО не виде ни као заштиту ни као претњу (35 посто). И кроз руски став и кроз америчко истраживање се уочава да би најбољи оквир за Црну Гору био – статус неутралности.

Остаци клинтонистичке администрације, међутим, у том погледу не мирују. Иако су им председник Трамп и државни секретар Рекс Тилерсон у два маха давали серију отказа, клинтонисти и даље закулисно делују на томе да се политика бивших администрација у Вашингтону спроводи као да се ништа није догодило. Исушивање „вашингтонске мочваре“, дакле, иде споро. То видимо када је реч и о њиховој агитацији за пријем Црне Горе у НАТО, где по сваку цену преко својих медија, лобиста, сенатора демократа и радикалнијег дела сенатора републиканаца раде на томе да насилним путем, преко прегласавања у америчком Сенату, Црну Гору увуку у Алијансу.

Но, председник Трамп има право вета на ту одлуку чак и ако до ње дође, што су поједини медији блиски Трампу већ наговестили.

Ни ми Срби нисмо седели скрштених руку. Прошле недеље клинтонистима је приређено велико изненађење, које смо неко време спремали како бисмо деловали у моменту када се амерички Сенат, после паузе, враћа заседањима.

Наиме, др Владимир Божовић, председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, и ја утврдили смо да је у рефератима дипломате Хојта Брајана Јиа и војног експерта др Мајкла Карпентера, поднетим 14. септембра 2016. у Комитету за спољне послове америчког Сената, све бујало од произвољности, полуистина и неистина. Запањујуће је што су површности и измишљотине биле присутне у скоро сваком пасусу Јиовог и Карпентеровог реферата, а понегде чак и у реченицама за реченицом.

Неке тврдње, које је посебно износио Карпентер биле су изричите лажи. На пример, Карпентер је поред осталог казао сенаторима да постоји „консензус у оквиру црногорског парламента за подршку чланству у НАТО пакту“ и тиме их грубо обмануо – односно слагао их је.

Елаборатом, чији сам аутор, одговорили смо на све измишљотине предочене у Сенату. Притом је посебно важно што смо већ отворили канале ка утицајним републиканцима који стали на страну интереса праведнијег друштва. У нашим оквирима, ови интереси би се у садашњим околностима остварили, поред осталог, у блокирању пријема Црне Горе у НАТО, а такозваног Косова у Унеско.

Елаборат којим су деконструисане грубе неистине послат је 24. фебруара 2017. са пропратним писмом лидера Демократског фронта Андрије Мандића и Милана Кнежевића на адресе главног стратега Стива Бенона и неколицине сенатора и конгресмена. Ова двојица српских посланика у Скупштини Црне Горе, и лидера демократске опозиције, већ месецима су изложени психолошком линчу Ђукановићеве администрације. Али нису само они мета режима у Подгорици, већ су мета сви који пружају грађански отпор владајућој касти у Црној Гори.

У закључку елабората стоји:

Дакле, за пријем Црне Горе у НАТО пакт не постоји никаква сагласност у црногорском друштву како су неистинито тврдили представници некадашње администрације у Вашингтону. Црногорско друштво је веома подељено на том питању, с тим што чињенице указују да је управо најмањи проценат грађана на страни пријема Црне Горе у НАТО пакт. Притом, Црна Гора у реалности није испунила пропозиције за пријем у евроатлантску алијансу, јер не може да обезбеди ни сопствену стабилност ни унутрашњи демократски поредак.

С тим у вези ратификација Протокола о пријему Црне Горе у НАТО пакт у америчком Сенату била би исхитрена јер сенаторима није презентовано истинито стање. Подносиоци реферата у Комитету за спољне послове Сената, Хојт Брајан Ји и др Мајкл Карпентер, обманули су сенаторе и поднели им реферате који врве од полуистина и неистина.

Извор: Вечерње новости, 28. фебруар 2017.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: