Црна Гора постала раскрсница за шверц оружја

Познаваоце прилика и истраживаче путева шверца није изненадила јучерашња информација Европског центра за мониторинг дрога и трговину људима (ЕМЦДДА) да неке криминалне мреже, које су активне у трговини хероином на такозваној балканској рути, набављају и оружје у балканским државама гдје је лако доступно и шверцују га према западној Европи.

То оружје је, како тврде они, лако доступно и шверцује се према западној Европи.

Познаваоци прилика у овој области лако ће се присјетити да је оружје које је својевремено кориштено у терористичком нападу на редакцију „Шарли ебдоа“ у Француској стигло са простора Балкана.

Терористи су користили аутоматску пушку АК – 47, односно калашњиков, а то је управо оружје које се највише из бивших југословенских држава шверцује према западноевропским земљама.

Француски тужилац из тог времена Франсоа Молинс рекао је да су милиони аутоматског оружја из рата у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, украдени и продавани клијентима у јужној Европи, а велики дио тог оружја завршио је и у Француској.

Тадашње процјене говориле су да само само у овој земљи има укупно десет до 20 милиона комада илегалног оружја, као и да се у појединим земљама АК- 47 плаћа од 1.100 до 1.800 евра.

Многе од њих, попут калашњикова којег су користили нападачи на редакцију француског сатиричног недјељника „Шарли ебдо“ од шверцера купују колекционари оружја, банде укључене у организовани криминал, као и терористи.

Медији су након териристичког напада у Француској доста истраживали путеве шверца оружја. Тако „Интернешенел Бизнис Тајмс“ писао да је на Косову шверц оружја свеприсутан, цитирајући при томе изјаву једног косовског шверцера који је 2007. године рекао да се калашњиков произведен у Кини може купити у његовом граду за само 250 евра, а у сусједној Албанији за тек 50 еура.

Неки медији из нашег региона објавили су да су терористи у нападу на канцеларије магазина „Шарли ебдо“ користили и муницију за калашњиков која потиче из Босне и Херцеговине.

Они су се при томе позвали на угледну истраживачку агенцију „Конфликт њуз“ која се бави извјештавањем из ратних зона широм свијета. Ова агенција је објавила фотографију чауре за коју тврди да је пронађена након крвавог похода терориста.

На чаури је утиснута ознака ИК 86, а према свјетском шифрарнику за муницију ријеч је о мецима произведеним 1986. године у фабрици „Игман“ из Коњица.

На то се надовезала и изјава француског тужиоца да су пушке стигле из балканских земаља. Шверц наоружања из БиХ често је био тема тамошњих медија и Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ, али је, наводно, због лоше политичке климе изостала темељна контрола промета оружја у тој држави.

Могло се прочитати и то да су лица осумњичена за теористичке нападе или припрему напада у Француској имала у својим скровиштима већу количину оружја, међу којима су најпопуларнији аутоматска пушка Калашњиков и пиштољ Шкорпион.

„За неколико стотина евра, неко може да купи оружје у Босни и Херцеговини и да га послије за неколико хиљада прода у Француској, Белгији или Холандији. То је бизнис“, изјавио је тада један истраживач.

Да је то управо тако, свједочио је документарни филм двојице француских новинара који су трагом кријумчарских канала дошли на Пале код Сарајева и купили „калашњиков“ за 400 еура, а затим су аутоматску пушку несметано, путевима који су им препоручени, аутобусом, прошверцовали до Париза и предали тамошњој полицији.

Од Сарајева до Париза је 1.800 километара, а послије 28 часова вожње аутобусом и проласка кроз Хрватску, Словенију, Аустрију и Њемачку новинари су без проблема стигли у Париз гдје су “калашњиков” купљен од шверцера предали француској полицији, која сваке године заплијени око 4.500 комада разног наоружања које долази са Балкана.

Према ријечима добро обавијештеног саговорника Портала РТЦГ шверц оружја не престаје јер се ради о врло уносном бизнису.

Црна Гора је, како тврди, у том ланцу углавном транзитно подручје, односно раскрсница за шверц наоружања које из Босне и Херцеговине иде према Косову, и даље према западној Европи.

„Ова рута која иде преко Рожаја, Берана и још неких дјелова Црне Горе. Из Босне креће директно из Фоче“, прича овај саговорник.

Оружје се из Босне у Црну Гору пребацује преко планинских превоја код Пљеваља, или у широком граничном појасу код Плужина и Шћепан поља, да би стигло до границе са Косовом*. Товари наоружања и муниције неријетко из Босне воде, међутим, преко Србије до Рожаја и Црне Горе.

Из Црне Горе, осим путне трасе преко планине Хајле, оружје до Косова стиже и преко планине Чакор, истим путевима куда иду и друге шверцерске робе, на старом граничном прелазу Бјелухе, који је некада контролисала војска, и још два споредна пута, довољно широка и за шлепере.

„Оружје иде такође преко познатог села Банџов, које се помиње када су у питању и друге шверцерске робе. Ту је једном приликом један црногорски држављанин, који живи у Подгорици, донио већу количину пиштоља ЦЗ-9 мм, која је купљена дјелимично у једном сјеверном граду Црне Горе од неке криминалне групе. Пиштољи су увезени илегално из Србије“, казао је овај добро обавијештени саговорник.

Шверцом оружја на Косову* се бави више криминалних група које имају директне сараднике у Црној Гори.

Све су то обавјештајне агенције знале још прије десет година, и зато није изненађење последња информација да балканске криминалне мреже, истим каналима куда путује хероин, са Балкана у земље западне Европе пребацију и оружје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: