Црна Гора рекордер по боловањима у Европи

По основу накнада за боловања, у 2024. години исплаћено је 9,5 милиона евра. Првостепеној љекарској комисији у исто вријеме јавило се око 20 одсто осигураника мање него претходне двије године, а број изгубљених дана за 240.000 мање него 2023, подаци су Фонда за здравствено осигурање које је за Радио Црне Горе саопштио помоћник директора Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Радован Николић.

“Тренутно најдуже боловање у Црној Гори датира из 2022. године. Дакле, сад ће отприлике три године. То су у питању боловања по дијагнозама Ц и М најчешће, свакако оправдана и добро провјерена”, објашњава Николић.

Највише привремене спријечености за рад, према ријечима Николића, је у областима психијатрије, неурологије и ортопедије. На питања о злоупотребама, каже да се нада да их нема и да нико свјесно не улази у ту зону, а смањење боловања види као очекиван резултат спроведених активности.

“Промијењен је концепт контроле привремене спријечености за рад. Љекари специјалисти, одговарајуће гране медицине, долазе у Дом здравља, непосредно врше преглед пацијента”, објашњава Николића.

Као прво што ће у наредном периоду урадити на смањењу боловања, Николић наводи усвајање измјена правилника о привременој спријечености за рад.
Рекордери смо по боловањима у Европи, казала је Гордана Бошковић из Уније послодаваца. Она напомиње да помака на смањењу злоупотреба има, али додаје да системско питање боловања још није ријешено.

Истиче негативне ефекте на послодавце, буџет државе, али и запослене.

“Један од позитивних примјера је случај из Котора. При Дому здравља је формирана комисија која је посумњала у оправданост боловања, које је из више наврата отварано и закључивано на по недјељу дана. Комисија је чак два пута констатовала да је љекарка прекорачила своја овлашћења и против ње је био покренут дисциплински поступак”, каже Бошковић.

Бошковић напомиње да је у првој половини 2024. године формирана и комисија за контролу боловања, у којој то удружење послодаваца има свог представника.

“Према информацијама које имамо, ова комисија, ипак, усваја промјене представника Владе је на неки начин застала са радом, видјећемо што ће се десити у неком наредном периоду, када очекујемо ипак наставак њеног рада”, наводи Бошковић.

Као посебан проблем, Бошковић наводи злоупотребу боловања до два мјесеца. Напомиње да трошкове за накнаде запосленом у том периоду сносе послодавци, а да се рефундирају дуже од 60 дана.

“Ми смо се залагали да се скрати период у коме исплата накнаде за привремену спријеченост за рад пада на терет послодавца, и то са постојећих 60 на 30 дана. Предлагали смо наравно и неке ригорозније мјере, а то је формирање комисије која ће моћи да врши контролу и у стану пацијента, јер су ипак неријетки случајеви у пракси да они који користе боловање раде и неке друге послове, да оду на планинарење или нађу боље плаћени посао у иностранству”, истиче Бошковић.

(РТЦГ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: