Црна Гора – свијетли путоказ православној Украјини: Црква МОРА дићи глас против богоборачке власти

Руски медији су пажљиво пратили дешавања прије, током и након избора у Цној Гори. Осим стандардних вијести у медијима су се појавили и осврти политичких аналитичара, који су ситуацију у нашиј земљи сагледали у свјетлу дешавања у Украјини.

У анализи за ФОНДСК Дмитриј Скворцов је истакао да су грађани Црне Горе, коначно, добили могућност да након 30 година смијене бившег члана ЦК Савеза комуниста Југославије, а сада познатог балканског мафијаша – Мила Ђукановића, и истиче да је овакав епилог постао могућ искључиво због тога што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије позвао православце да изађу на изборе и гласају „за заштиту светиња божијих“.

Скворцов подсјећа да је чак и 82-одишњи митрополит по први пут изашао на изборе да би гласао против власти која доноси антицрквене законе и наглашава да постоје ситуација када Црква једноставно не смије да остане „имуна“ на догађаје који суштински утичу и на њу али и на све оне о којима је дужна да брине, те да је дужна да пружи отпор онима који је, својим безумним дјелима, на то приморају.

Он подсјећа да је прије 10-15 година у Украјини „патентиран“ термин – „политичко православље“. Наиме, тадашње окружење предстојатеља УПЦ (МП) Владимира наметнуло је надимак полит-православаца братствима и појединим епископима коју су покушали да се успротиве културноисторијском раздвајању велике и мале Русије (Украјине) и увођењу Украјине у евро-атланске структуре које отворено промовишу антирелигијска становшта. Као резултат свега тога братства су „ућуткана“, а „проблематични“ епископи послати чак и ван граница земље.

Скворцов истиче да су православци у Украјини тренутно у веома сличној позицији у којој су били православци у Црној Гори прије избора, те да би и Црква у Украјини (УПЦ МП) морала да промијени уобичајени модел понашања, тим прије што вјерници пролазе кроз један од најтежих периода у историји.

„Зар се треба уздржавати од критике оних који су прогон канонски признате цркве декларисали као један од својих примарних циљева?“, пита се он.

Сворцов подсјећа да чак и у одлукама архијерејског сабора Руске православне цркве из 1997. године дозвољено остваривати контакте са политичким организацијама „у сврху остваривања циљева корисних за цркву и народ“.

А ако црква јавно похвали било ког кандидата или партију за доследно поштовање хришћанских вриједности за његов добротворни и посвећени рад помагање у грађењу храмова, и то не само у предизборним периодима – то се свакако не може третирати као политичка подршка. Уосталом, оцјењује, народ ће пажљиво слушати глас цркве само ако она буде давала духовну и моралну оцјену за сва друштвено-политичка превирања од јавног интереса.

Уосталом Архијерејски сабор РПЦ 2011. донио је и сљедећу одлуку: „Црква задржава право да даје оцјену политичких програма и изјава, нарочито онда када је ријеч о отвореној или затвореној пропаганди безбожништва, релативизовању моралних норми, фалсификовању традиционалних вриједности у личном, породичном или јавном животу, пропаганди гријеха, наношењу штете историјским или културним споменицима, деградацији или потпуном уништењу околине, духовном или физичком здрављу људи, васпитавању будућих генерација, као и бризи о сиромашним, болесним, старим и људима који зависе од туђе помоћи“, закључио је.

Прочитајте још:

(ФОТО) Седам кључних тачака будуће Владе Црне Горе: Радиће у интересу свих грађана без обзира на вјеру, нацију, политику

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: