„Црна Гора тек треба да докаже да су сви једнаки пред законом“

Резултати истрага и кривичног гоњења у случајевима корупције на високом нивоу су побољшани, али тек треба да буду додатно консолидовани. Насупрот томе, биланс резултата у суђењима и правоснажним пресудама у овим случајевима готово да и не постоји, упозорила је Европска комисија (ЕК) у извјештају о Црној Гори. Тај документ биће званично објављен данас у Бриселу а Портал РТЦГ имао је увид у најважније дјелове.

Из Брисела упозоравају да би у наредној години Црна Гора требало да посебно настави са повећањем ефикасности кривичних истрага.

„Треба да се позабави дуготрајношћу суђења и честим одгађањима у случајевима организованог криминала, обезбиједи јаче међусобно разумијевање између судова и тужилаштва у вези са кључним правним концептима као што су прање новца и квалитет доказа, Такође и да адресира ризике од корупције и инфилтрације организованог криминала у органе за спровођење закона и правосуђе спровођењем снажне политике превенције и пружањем строгог одговора правосуђа на откривене случајеве“, наведено је у извјештају.

Како су навели, неколико истакнутих случајева корупције је под истрагом.

„Црна Гора тек треба да покаже строг и недвосмислен одговор кривичног правосуђа на ову критичну појаву“, наводи се у извјештају.

Како су истакли из ЕК, одвраћајућа, досљеднија и дјелотворнија политика кривичног санкционисања и одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу тек треба да буду спроведени, укључујући и избјегавање перцепције некажњивости.

„Употреба споразума о признању кривице у случајевима корупције на високом нивоу, када је то потребно, треба да се разјасни и побољша у складу са европским стандардима и праксом како би се избјегле злоупотребе током кривичног поступка. Споразуму се мора прибјегавати са изузетном пажњом, само у врло специфичним случајевима, у праве сврхе и уграђивање свих неопходних правних заштитних механизама. Када се користи овај механизам, правна анализа трошкова и користи у интересу правде треба да се спроводе систематски. Кривичне казне ни у ком случају не би требало да буду испод законског минимума“, наводи се у извјештају.

Како се наводи, током 2022. године, црногорске агенције за спровођење закона постигле су кључне успјехе у борби против криминалних мрежа и ухапсиле 24 члана такозваног „Балканског картела“, оптужујући их за шверц дроге.

„Специјално полицијско одјељење (СПО) у 2022. години покренуло је 17 нових истрага о организованом криминалу против 140 лица и пет правних лица (2021. их је било 13) а подигнуте су оптужнице у 13 предмета против 103 лица и шест правних лица. Проактивни приступ СПО огледао се у невиђеном броју случајева високог профила, што указује на дубоку инфилтрацију организованог криминала у државне структуре и органе за спровођење закона. Случајеви који су тренутно под истрагом или су на чекању пред судовима укључују, између осталог, бившег специјалног тужиоца, бившег предсједника Привредног суда, бившу предсједницу Врховног суда, бившег директора и члана особља Агенције за националну безбједност, бившег директора царине и неколико виших функционера, али и бившег вршиовца дужности замјеника директора полиције и неколико полицајаца“, наводи се, између осталог, у извјештају.

Како се истиче у том документу, процесуирање бивше предсједнице Врховног суда Црне Горе, њеног сина, њеног бившег тјелохранитеља и још девет особа довело је до подизања оптужнице у октобру 2022. године. Они се сумњиче за стварање криминалне организације, шверц дроге, корупцију, злоупотребу. службеног положаја, недозвољено држање оружја и прикривање доказа.

„У новембру 2022. године подигнута је оптужница против бившег предсједника Привредног суда Црне Горе и још 12 окривљених (укључујући стечајне управнике и четири правна лица) због сумње да су створили криминалну организацију и починили злоупотребу службеног положаја. Специјална јединица полиције окривила је 18 особа, укључујући шест полицајаца и једног бившег службеника Агенције за националну безбједност, да су учествовали у широј трансатлантској мрежи за шверц кокаина. Ухапшено је укупно шест осумњичених, док су остали у бјекству или у иностранству. Недјељу дана касније, в.д. замјеника директора полиције за борбу против организованог криминала ухапшен је због сумње да је умијешан у исти случај. Кључни протагониста у овом случају, бивши полицајац, још је на слободи“, наводи се у новом извјештају Европске комисије.

Број судских пресуда и пресуда наставио је да расте у 2022. години, што одражава тренд раста у броју истрага од 2020. године.

„Виши суд у Подгорици је водио 79 предмета организованог криминала и корупције на високом нивоу, против 606 оптужених (а 2021. било је 73 предмета и 492 окривљена). Дјелимично је ријешено укупно девет предмета. Донијете су одлуке против 20 особа, од којих су 18 осуђујуће пресуде на основу споразума о признању кривице, а двије ослобађајуће. Посебно одјељење Вишег суда у Подгорици задужено за организовани криминал и корупцију на високом нивоу тренутно има шест судија“, наводи се у извјештају ЕК.

Након примјене одлуке о забрани складиштења дуванских производа у слободној зони Луке Бар, царина је заплијенила преко 1,5 милијарди цигарета у вриједности од око 202 милиона еура, наведено је.

„У фебруару 2023. године државни удио у Луци Бар порастао је на 78,55% након куповине акција од мањинских акционара. Влада намјерава да постане једини власник Луке Бар и оператер слободне зоне. Ово би могло омогућити увођење много ефикаснијег надзора и контроле свих лучких операција, укључујући и све пошиљке дуванских производа. Да би одговорила на недостатке у садашњим аранжманима за праћење, Црна Гора треба да обезбиједи пажљиво праћење свих операција у луци у вези са дуваном, укључујући и имплементацију система праћења терета, који омогућава анализу ризика прије доласка контејнера у Бар и електронско вођење евиденције контејнера“, наводи се у извјештају.

Шема економског држављанства истекла је крајем 2022. године, тврди се да је у периоду од јануара 2019. до децембра 2022. поднијето је 556 захтјева (556 подносилаца захтјева и 1.281 члан породице).

До 15. јуна 2023. године Влада је донијела 954 позитивне одлуке (293 подносиоца захтјева и 661 члан породице). Око 398 захтјева је још било неријешено 15. јуна 2023. године.

„Црна Гора треба да пажљиво прати ризике у вези са прањем новца приликом обраде неријешених захтјева за шему држављанства инвеститорима, јер такве шеме представљају ризике у погледу безбједности, прања новца, утаје пореза, финансирања тероризма“, пише у извјештају.

Нови случајеви насиља над новинарима добили су брз и ефикасан одговор институција и органа за спровођење закона, наведено је.

„Међутим, није било опипљивог помака у критичним старим случајевима, укључујући убиство главног уредника дневних новина „Дан“ 2004. и оружани напад на истраживачког новинара 2018. године“, оцјењује се у извјештају, преноси РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: