Црна Гора треба да буде војно неутрална

Амерички бизнисмен M. E. Lacenaire, предсједник Европске трговачке компаније из Њујорка, пише краљу Николи 14. јуна 1912. тражећи концесију за изградњу „Новог Монте Карла“ на Скадарском језеру и нуди као почетни капитал суму од ондашњих пет милиона долара!

Између осталог, он каже:

„На својим путовањима прошао сам мало не цијели свијет и видио на разним странама подоста красота природе, па смијем смјело узтврдити да природне красоте јуначке Црне Горе свим природним красотама свијета достојно се узпоредити могу…

Није сумње да би промет странаца у Црну Гору порастао увелико. Када би се том питању посветила озбиљна пажња, а што за једну земљу значи живи промет странаца показује нам Италија, Шпанија, француска ривијера, Тирол, Египат итд. а напосе Швицарска. Ми смо приправни подићи на подесној точки (јамачно на Скадарском језеру) мондиално подузеће попут Монте Карла у савезу са низом модерних веле хотела и климатичних лијечилишта… Не тајећи да је тај подухват за нас и наш амерички капитал истина резултат пословне намјере, не може се ипак порећи да је и по Црну Гору и њезине житеље од неизмјерне вриједности да се атракцијом Казина, низом модерних хотела и евентуалних климатичних лијечилишта као у Швицарској, наврне интернацијонални промет странаца у кршну Црну Гору.“

Бивши њемачки канцелар Хелмут Шмит дао је својевремено интервју њемачком листу „Die Zeit“, а недјељник НИН преузео 13.11.2008. Као некадашњи предсједник водеће земље ЕУ о НАТО-у изјавио је, између осталог, сљедеће: „Сјеверноатлантска алијанса је била одбрамбени савез, а не савез за трансформацију свијета. Све док је НАТО био одбрамбени савез, његово постојање је било пожељно. Али ми не би требало да учествујемо у претварању НАТО у инструмент за трансформацију страних држава, иако то неки политичари представљају као израз одговорности свјетске политике. Не смијемо да дозволимо да НАТО постане нека врста надвладе. Али НАТО је постао стратешки инструмент прије свега Американаца и то нарочито после 1991…

Према писању америчких новина, од пресудног значаја за то су људска права. Али ако читате ‘неоконзервативног“ стратега Роберта Кејгана, онда се препознају империјални мотиви у позадини те идеје…
У случају Косова и Босне, свјесни смо тешког пропуста да је интервенција под плаштом хуманитарног дјеловања представљала кршење Повеље Ун са становишта међународног права (а учешће Њемачке је представљало кршење Уговора два плус четири који је основа за наше поновно уједињење). Са овом грешком морамо сви да живимо. УН и Савјет безбједности не могу да присиле ниједну државу да учествује у војној интервенцији; не могу ни министарски савјет Сјеверноатлантске алијансе или генерални секретар НАТО-а…

Добри односи са нашим сусједима су за нас Њемце много важнији од учешћа у конфликтима на Кавказу, Хиндукушу или на Тибету. У свијету постоје проблеми које ми не можемо да ријешимо. То важи за политику и за стратегију. Рјешиве проблеме треба да ријешимо ако смо за то кадри. Нерјешива питања треба да оставимо по страни.“

Из предлога M. E. Lacenaire и запажања Хелмута Шмита није тешко извести закључак да Црна Гора треба да буде војно неутрална, управо попут Швајцарске. Црна Гора треба да дугорочно гледа свој интерес, а не, како наводи Хелмут Шмит, да испуњава туђе „империјалне мотиве у позадини те идеје“.

Објављено у дневном листу ,,Вијести“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: