Црна Гора у европском врху по броју затвореника

Према Годишњој статистици затворских казни Савјета Европе за 2023. годину констатовано је да пренатрпаност затвора и даље представља велики проблем у значајном броју европских затворских управа.

У земљама са преко 500.000 становника, дванаест затворских управа пријавило је да има више затвореника него слободних мјеста у јануару 2023.

Стопа затвореника у Црној Гори знатно је височија од европског просјека, и она износи 168 осуђеника на 100.000 становника. Имајући у виду да је просјек у Европи 124, то указује на високу стопу затварања у поређењу са другим земљама у Европи. 

У извјештају се наводи да су земље са највећом стопом затварања Турска (408 затвореника на 100.000 становника), Грузија (256), Азербејџан (244), Молдавија (242), Мађарска (211), Пољска (194), Словачка (183), Албанија (179), Чешка (176), Литванија (174) и Летонија (172).

Након Црне Горе која се нашла на 168 мјесту, слиједе Србија (162), Естонија (151) и Сјеверна Македонија (142).

Са друге стране, наглашено је да се наша држава не суочава са проблемом пренатрпаности у затворима, иако је број затвореника на 100 расположивих мјеста у Европи порастао за 2 одсто од јануара 2022. до јануара 2023. године (са 91,7 на 93,5 затвореника).

„Шеснаест затворских управа доживјело је значајан пораст у стопама затворске популације од јануара 2022. до јануара 2023: Република Молдавија (+52%), Сјеверна Македонија (+26%), Кипар (+25%), Турска (+15%), Азербејџан (+13%), Ирска (+12%), Црна Гора (+11%), Арменија (+11%), Хрватска (+10%), Мађарска (+8.7%), Сјеверна Ирска (УК) (+8.3%), Грузија (+8.2%), Бугарска (+8.1%), Аустрија (+6.8%), Италија (+5.7%) и Шведска (+5.1%), у земљама са преко 500,000 становника. Стопе затварања су значајно пале само на Малти (-22%), у Литванији (-8.9%), Естонији (-8.8%) и Грчкој (-5.2%), док су остале стабилне у 23 затворске управе“, наводи се у извјештају.

Са друге стране, седам затворских управа пријавило је густину затвора од више од 105 затвореника на 100 расположивих мјеста, што указује на велику претрпаност.

Кипар (166 затвореника на 100 мјеста), Румунија (120), Француска (119), Белгија (115), Мађарска (112), Италија (109) и Словенија (107). Пет затворских управа пријавило је веома високу густину затвора: Грчка (103), Шведска (102), Сјеверна Македонија (101), Хрватска (101) и Турска (100).

„Друге управе су пријавиле густину затвора испод 100, али су биле на ивици пренатрпаности“, истакли су извјештају.

Додају да насилна кривична дјела и кривична дјела у вези са дрогом представљају више од половине главних злочина за које европски затвореници служе затворске казне.

„Најчешц́а кривична дјела су кривична дјела наркотика (19% осуђене популације), затим слиједе убиство и убиство у покушају (13%), крађа (12%), сексуална дјела (8,9%), разбојништво (7,7%) и напад и злостављање (6,7%)“, пише у поменутом извјештају.

Посљедњег дана 2023. године, у просјеку, скоро једна трећина затвореника у европским затворима била је у истражном затвору.

Затворске управе са највећим удјелом притвореника биле су Албанија (55%), Јерменија (53%), Луксембург (49%), Швајцарска (46%), Холандија (45%), Црна Гора (42%) и Сјеверна Ирска (УК) (41%).

Најмањи удио притвореника имале су Чешка (7,5%), Литванија (11%), Пољска (11%), Румунија (12%) и Сјеверна Македонија (12%).