Црна Гора у мрежи стратегије америчког сајбер ратовања у Европи

Током 2018. године САД су активирале посебан сајбер тим као својеврсну ”ловачку мисију” уперену против сопствених савезника, махом европских земаља.

Занимљиво је да је Црна Гора била прва европска земља на мети ове акције – чак испред Сјеверне Македоније и Украјине. САД су ловачку мисију у Црној Гори спроводиле посредством Сајбер команде САД – и то на позив Владе Црне Горе.

Ловачка мисија се састоји од тимова стручњака за сајбер безбједност при Пентагоновој Сајбер команди, и спроводи се ван америчке територије, тобож ради ”одбране” рачунарских мрежа земље домаћина и самих САД. По наређењима Сајбер команде, Снаге националне сајбер мисије (CNMF – Cyber National Mission Force) распоређене су до сада 47 пута у 22 различите земље, спроводећи ловачке операције према више од 70 мрежа широм свијета.

Таква једна „активност“ била је спроведена у Црној Гори 2019. године. Представљена као одбрана од сајбер напада „руских хакера“.

Америчка војска је „своје стручњаке послала у Црну Гору, а након што су ту државу напали хакери повезани са Русијом и након покушаја „државног удара“ за вријеме избора 2016. године. О „државном удару“ и „кавачком клану“ неком другом приликом…

Тадашњи црногорски министар одбране Предраг Бошковић изјавио је да је заштита од сајбер напада и дезинформација кључна у заштити Балкана од повратка у хаос ратних година 90-их, у којима је десетине хиљада људи погинуло због распада бивше Југославије.

„Видели смо да су се амерички избори (2016) такође суочили са одређеним хибридним и сајбер нападима. Американци могу нешто да науче од нас о потенцијалним претњама по њихов систем и мреже будући да је Црна Гора прави пример свеобухватног напада пре избора“, рекао је Бошковић у интервјуу.

Те 2019. године, упоредо са „елитним америчким тимом“ Црна Гора добија ДФЦ.

Најављивана велика прича звана Дигитални форензички центар (ДФЦ), подржавана од стране оружаних снага САД-а кадровски и финансијски распала се након сукоба око новца између главног америчког човјека у Црној Гори, предсједника Атланстког савјета и касније шефа АНБ Сава Кентере и његовог извршиоца послова Љуба Филиповића.

Данас се ДФЦ формално бави “ловом” на новинарске текстове који нису у линији са званичном НАТО политиком али далеко од очекивања која су имали наручиоци пројекта и финансијери.

Иако САД описују своје ”ловачке” активности као ”неагресивне сајбер операције” и ”одбрамбено понашање”, односно ”превентивну одбрану”, чини се да се овај вид америчког ратовања ослања на приватне хакерске групе које изводе офанзивне операције на европском континенту.

Један анонимни корисник је недавно објелоданио скуп правила за детекцију мреже на једном хакерском форуму, укључујући информације о ИП адресама и доменима које користе сајбер нападачке групе које је Лабораторија Касперски дуго надзирала, укључујући и Equation Group, за коју се дуго сумња да има везе са америчком Националном безбједносном агенцијом (НСА).

Анализа изложених података открила је везу Equation Group са Операцијом Triangulation, офанзивном кампањом тзв. Напредне трајне претње (APT – Advanced Persistent Threat) коју је Касперски јавно разоткрио у јуну ове године, додатно откривајући имена домена и ИП адресе које су коришћене у операцији.

Према писању Ројтерса, америчке обавештајне агенције већ дуго шпијунирају високе европске званичнике попут Ангеле Меркел, користећи програме за надзор попут злогласног програма PRISM.

Учешће приватних извођача као што је Booz Allen Hamilton, компанија за коју је радио Едвард Сноуден, и група за сајбер нападе попут Equation Group у америчким обавјештајним и надзорним програмима није без преседана. Међутим, све то представља озбиљну опасност за индивидуалну приватност. Разоткривање програма PRISM 2013. године је изазвало глобалну расправу о легитимитету и ограничавању надзорних активности попут оних које спроводи амерички обавјештајни апарат.

Десет година касније, нови процурели подаци сугеришу да амерички обавештајни надзор обухвата не само високе званичнике већ и обичне грађане широм Европе.
На крају вриједи поставити питање да ли ће ”ловачка мисија” коју САД спроводе у Црној Гори и другим европским земљама на позив влада тих земаља бити катализатор неке нове кризе попут оне које је изазвало разоткривање програма PRISM прије десет година? Да ли је и то нужан дио црногорских ”евроатлантских интеграција”?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: