Црна Гора за 17 дана добила скоро 1.500 нових бирача

То што је Црна Гора за двије и по седмице добила готово 1.500 нових бирача представља значајан раст за тако кратак период, и то треба да буде предмет посебне анализе јер је у најави ситуација у којој ће број гласача превазићи број становника државе.

Тако саговорници “Вијести” коментаришу пораст броја бирача у односу на стање у бирачком списку који је 8. марта закључен за предсједничке изборе.

У новом списку је 543.599 бирача, а у оном по ком је 19. марта одржан први круг избора за шефа државе 542.154.

Министарство унутрашњих послова (МУП) нове податке објавило је прије три дана, а након што је Мило Ђукановић 17. марта расписао ванредне државне изборе. Нови списак важиће искључиво за њих, а не и за други круг предсједничких избора, који би требало да се одржи у недјељу.

Члан Државне изборне комисије (ДИК) и сарадник на програмима у Центру за грађанско образовање (ЦГО) Дамир Суљевић, рекао је “Вијестима” да за пораст броја бирача могу бити одговорна највише два фактора.

Први, како објашњава, може бити тај да број бирача који су то право стекли испуњавањем услова у погледу пунољетства, држављанства и најмање двије године пребивалишта у Црној Гори, у већој мјери прелази број бирача који су то право изгубили смрћу или губитком једног од два услова – држављанства или пребивалишта.

Друга, како каже Суљевић, врло вјероватнија ситуација, а имајући у виду демографске трендове који не говоре у прилог првој, је да правовремено из спискова нису брисана она лица која су то право губила смрћу или исељењем из Црне Горе.

”На тај начин је дошло до нагомилавања бирача, па сад имамо у најави сцену у којој ће број бирача превазићи број грађана. Попис становништва, оног тренутка кад буде спроведен, показаће ажуриране бројке на принципу којих ће се јасно оцијенити квалитет евиденција МУП-а”, истиче он.

Према подацима МУП-а, број бирача за мање од три седмице највише је порастао у Подгорици (408), Никшићу (143), Бијелом Пољу (125) и Рожајама (112).

С друге стране, у Шавнику је седам бирача мање него у списку за предсједничке изборе, у Плужинама је број непромијењен, док их је у Жабљаку троје више.

Из Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) “Вијестима” су саопштили да раст броја бирача представља “врло значајно повећање за тако кратак временски период”, и да то треба да буде предмет посебне анализе.

”Међутим, како посматрачке мисије, а тиме ни ЦеМИ, нису као ранијих година укључене у координационо тијело МУП-а које је надлежно за организацију и координацију обавеза те институције током избора, немамо директан увид у регистре из којих се ови подаци преузимају. Ми ћемо, у сваком случају, анализирати могуће разлоге овако високог повећања уписаних бирача, што је нетипично висок број у односу на раније периоде, и након избора обавијестити јавност о нашим налазима”, наглашавају из ЦеМИ-ја.

У списку је, према подацима МУП-а 1.791 новоуписани бирач. Од тога је 1.620 оних који су бирачко право стекли пунољетством, 162 бирача су пријавила пребивалиште у Црној Гори, док је девет људи право гласа стекло пријемом у црногорско држављанство.

Из ЦеМИ-ја објашњавају да је од 2006. године, за готово 13 одсто порастао број бирача у односу на број пунољетних грађана.

Наводе да, имајући у виду да је према подацима Монстата у држави 618 хиљада становника, испада да је број бирача у односу на број становника чак 88 одсто.

”Та огромна несразмјера између броја бирача и броја становника, који су се готово изједначили, указује да бирачки списак није тачан, нити ажуриран. Европски стандард је да тај однос буде 70 одсто”, подвлаче из ЦеМИ-ја.

Из МУП-а “Вијестима” нису одговорили како објашњавају раст броја бирача.

Из ЦеМИ-ја кажу да непознат број особа није одјавио пребивалиште приликом одласка у иностранство на дуже вријеме, а које су гласале на изборима иако само фиктивно испуњавају услов пребивалишта.

Осим тога, додају, не постоји довољно развијен систем за утврђивање броја црногорских држављана који истовремено имају држављанство друге земље, нити провјере да ли је двојно држављанство стечено на законит начин. Све то, према њиховим ријечима, за резултат има константно повећање броја бирача.

”Што је више него јасан показатељ вишегодишњег проблема с несређеношћу бирачког списка, и потребе за ургентним изналажењем адекватних механизама за унапређење ових база података”, поручују из ЦеМИ-ја.

С обзиром на то да су парламентарни избори расписани за 11. јун, МУП је у обавези да бирачки списак закључи до 31. маја до поноћи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: