Цр­на Го­ра за­бо­ра­ви­ла свој Исто­риј­ски ин­сти­тут

Јед­на од нај­ва­жни­јих, ако не и нај­ва­жни­ја на­уч­на ин­сти­ту­ци­ја у Цр­ној Го­ри је њен Исто­риј­ски ин­сти­тут ко­ји се по про­јек­ти­ма, на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду на­ла­зи у са­мом вр­ху не са­мо „до­ма­ће” већ и „ме­ђу­на­род­не па­ме­ти”. Ње­го­ву ва­жност и зна­чај ни­ко јав­но не оспо­ра­ва, али пре­ћут­но га „из­др­жа­ва­ју” на ка­ши­чи­цу, па је не­схва­тљи­во за­што др­жа­ва не по­кла­ња до­вољ­ну па­жњу ова­ко ва­жној ин­сти­ту­ци­ји.

О ка­квој је ин­сти­ту­ци­ји реч до­вољ­но го­во­ри да је Исто­риј­ски ин­сти­тут Цр­не Го­ре нај­ста­ри­ја на­уч­на ин­сти­ту­ци­ја у др­жа­ви, осно­ва­на 1946. го­ди­не. Под ње­ним окри­љем, од 1948. го­ди­не кон­ти­ну­и­ра­но из­ла­зи и нај­ста­ри­ји на­уч­ни ча­со­пис у Цр­ној Го­ри „Исто­риј­ски за­пи­си”, ко­ји је на­ста­вљач тра­ди­ци­је „За­пи­са” из 1927. го­ди­не. Са­да­шњу ре­дак­ци­ју „Исто­риј­ских за­пи­са”, из­ме­ђу оста­лог, чи­не свет­ска име­на као што су Ги­де­он Грајф, Де­јан Јо­вић, Ха­ти­џе Оруч…

Ин­сти­тут пла­ни­ра и број­не ак­тив­но­сти, а ње­го­ви ис­тра­жи­ва­чи, ма­ги­стри и док­то­ран­ди, ме­се­ци­ма од­ла­зе у слич­не ин­сти­ту­ци­је и ар­хи­ве са­ку­пља­ју­ћи та­мо­шње бла­го, да­ју­ћи му на­уч­ну но­ту, штам­па­ју­ћи вред­не и је­дин­стве­не књи­ге… Сви про­јек­ти, бо­ра­вак ис­тра­жи­ва­ча у не са­мо зе­мља­ма окру­же­ња до­во­де у пи­та­ње да­љи рад, јер те­шко да је озбиљ­ни ис­тра­жи­вач у мо­гућ­но­сти да се по­све­ти ра­ду ако су му је­два обез­бе­ђе­ни (не­а­де­ква­тан) сме­штај и ис­хра­на, а о дру­гим по­тре­ба да се и не го­во­ри.

Са ди­рек­то­ром ове ин­сти­ту­ци­је др Ра­ден­ком Шће­ки­ћем не­дав­но је раз­го­ва­рао и ам­ба­са­дор Ср­би­је у Цр­ној Го­ри Не­бој­ша Ро­дић.

„Но­во ру­ко­вод­ство, на чи­јем сам че­лу, пер­ма­нент­но ра­ди на оздра­вље­њу нај­ста­ри­је на­уч­не ин­сти­ту­ци­је у Цр­ној Го­ри. На­по­ме­ну­ћу да смо од ја­ну­а­ра 2024. нај­ак­тив­ни­ја је­ди­ни­ца Уни­вер­зи­те­та Цр­не Го­ре. Про­ак­тив­но смо ори­јен­ти­са­ни и но­ва упра­ва је у том пе­ри­о­ду ор­га­ни­зо­ва­ла пет на­уч­них ску­по­ва, а пот­пи­са­ли смо и пет ме­мо­ран­ду­ма о са­рад­њи са нај­зна­чај­ни­јим ин­сти­ту­ци­ја­ма у др­жа­ви, као и ин­сти­ту­ци­ја­ма у ре­ги­о­ну. Има­мо пот­пи­сан ме­мо­ран­дум са Исто­риј­ским ин­сти­ту­том Бе­о­град”, ка­же ди­рек­тор Шће­кић за „По­ли­ти­ку”.

Ова на­уч­на ин­сти­ту­ци­ја има ка­дро­ве из раз­ли­чи­тих обла­сти: исто­ри­је, по­ли­ти­ко­ло­ги­је, ме­ди­ја, ге­о­по­ли­ти­ке, ми­гра­ци­ја, исто­ри­је умет­но­сти…

„Упр­кос број­ним ре­зул­та­ти­ма ко­је смо за крат­ко вре­ме по­сти­гли, чи­ни нам се да др­жа­ва не­до­вољ­но ува­жа­ва и не­до­вољ­но при­ме­ћу­је наш рад, што за по­сле­ди­цу има, пре све­га, про­бле­ме фи­нан­сиј­ске при­ро­де. Нео­би­чан је та­кав од­нос др­жа­ве, од­но­сно ре­сор­них ми­ни­стар­ста­ва пре­ма ин­сти­ту­ци­ји од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја”, на­во­ди Шће­кић. До­да­је да су пред њи­ма број­ни про­јек­ти ко­ји че­ка­ју бо­ље да­не и ви­ше слу­ха др­жа­ве. Шће­кић до­да­је да је Исто­риј­ски ин­сти­тут Уни­вер­зи­те­та Цр­не Го­ре ти­ту­лар пра­ва над по­лу­о­стр­вом Ле­сен­дром и ак­тив­но ра­ди на про­јек­ту ње­го­ве ре­ви­та­ли­за­ци­је у свр­хе ме­ста за на­уч­не кон­фе­рен­ци­је и слич­но.

„То је ве­ли­ка раз­вој­на шан­са на ко­ју др­жа­ва не обра­ћа па­жњу”, по­ру­чу­је наш са­го­вор­ник. „Же­лим да ве­ру­јем да ће др­жа­ва има­ти ви­ше слу­ха за на­ше про­јек­те, на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад и по­др­шку за на­ше иде­је за ор­га­ни­зо­ва­ње на­уч­них кон­фе­рен­ци­ја.”

Од пла­но­ва Шће­кић из­два­ја: пу­бли­ко­ва­ње ар­хив­ске гра­ђе и ра­ни­јих ка­пи­тал­них из­да­ња Исто­риј­ског ин­сти­ту­та, као и но­вих из­да­ња, по­кре­та­ње ни­за на­уч­них про­је­ка­та, ор­га­ни­зо­ва­ње кон­фе­рен­ци­ја, окру­глих сто­ло­ва и про­мо­ци­ја књи­га, као и зна­чај­ни­је умре­жа­ва­ње са ин­сти­ту­ци­ја­ма у ре­ги­о­ну и све­ту. За све те по­тре­бе Исто­риј­ског ин­сти­ту­та Цр­не Го­ре, ка­же Шће­кић, нео­п­ход­но је из­два­ја­ње ре­ла­тив­но ма­лих нов­ча­них сред­ста­ва у из­но­су до сто­ти­ну хи­ља­да евра на го­ди­шњем ни­воу, што је ми­но­ран из­да­так за др­жа­ву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: