Црна Гора живи на вересију
Ђетићи, попут првих комшија, такође, живе на „вјештачким плућима“! Јер, послије сурове транзиције, многе фирме од мора до Дурмитора нестале су са лица земље, а оне које су у том времену биле јаке некако су успјеле да опстану. Међутим, најмања и најстарија држава на Балкану, попут других у окружењу, грца у многим проблемима и једва чека да је на ноге подигне финансијска ињекција без обзира на то одакле стиже.
Међутим, не треба сметнути са ума да су од доласка Жан Ерик Пакеа из генералног директората за проширење ЕУ прије два дана (као и много пута до сада), од људи из европске централе, Црногорци имали позамашну корист. Ако ништа друго, оно због лијепе поруке да ће Брисел у наредних седам година „истрести“ 270 милиона евра за пројекте који би требало да промијене слику најмање балканске државе. Додуше, ова средства неће бити потрошена у реконструкцију дотрајале инфраструктуре, већ ће се потрошити у развој законодавства и институција по стандардима које тражи Европска унија.
– То је десет одсто више него у прошлој перспективи. Ово је показатељ да је Црна Гора добро искористила ранија средства, али да ће их имати и даље, како преговарачки процес буде одмицао – казао је Паке.
Иначе, од мајског референдума 2006. године Европљани су у Црну Гору уложили на десетине милиона евра у правосуђе, па иако се очигледно није штедјело, још нема пресуда у случајевима корупције на високом нивоу!
– Али је тачно и да постоје очекивања у Црној Гори, као и партнера у Бриселу, да се напори који се улажу у законодавство и институције преточе у конкретне резултате и то у виду пресуда у области организованог криминала и корупције што ће, очекујем, бити значајна тема и током ове године – казао је Паке.
– Ми смо свјесни да Црна Гора користи новац из ЕУ, међутим, и сама издваја средства како би успоставила дјелотворан систем правосуђа. Занимљиво је да Црна Гора добија финансијску помоћ Европске уније од 1998. године, која је до данас премашила износ од пола милијарде евра! Финансијску помоћ из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) у износу од 200 милиона евра већ искористила, док истовремено теку припреме за наредни финансијски период, до 2020. године. Засад се ова помоћ намјерава искористити за поправку водоводне мреже на Цетињу, успостављање система осигурања на приморју, али и за финансирање других инфраструктурних пројеката.
Највише новца из ИПА програма се потрошило за борбу против корупције и организованог криминала, јачање административних капацитета, унапређење правосудног система, односно за све оне области које Европска унија сматра да су од кључне важности за демократизацију Црне Горе. Кроз политику солидарности, ЕУ сваке године издваја значајна средства из заједничког буџета за помоћ мање развијеним регионима и државама чланицама. Међутим, одређени фондови за развој ЕУ намијењени су и државама које нису њене чланице, као што су државе кандидати и потенцијални кандидати.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
