Црњак од Вање

Након прошлогодишњег Славковог дебакла на Еуросонгу – ипак, нажалост, ни западни свијет није разумио чему она dance flash плетеница са све провидном садомазо чипком преко прса у којој се „наш“ изнуђени извођач осјећао више него комотно (рецимо, слично каквом чистачу базена), и отуд је онако сумануто на сцени ђипао у све шеснаест, дупетрескао и подврискивао, као каква животиња у кавезу над којом се вши тајни Владин експеримент, и, ако оно бијаше кореографија која би требало да опише и тамошњем свијету унеколико приближи овај убоги крш, онда океј, узећемо Славкову књигу „Моја истина“ и између корица потражити у чему је, заправо, његова умјетничка тајна и шта је имала за рећи у оној небулозној изведби на енг. језику, етц. – ево и Вања кренуо истим стопама, и у жељи да ваљда испадне харизматичан, извалио црни виц због којег је дотичном Ивану Маровићу моментално застала кнедла у грлу, све га у себи (као ономад Сабрија Славка) по ступа пута проклињући, ни сам не вјерујући колико је, уистину, „наш“ овогодишњи извођач, у суштини, нехаризматичан. Анемичан. Пискутав. Покуњен…

У реду црни хумор генијалне браће Коен, али кад тим путем пропути Вања Р., онда ствар оде по злу – хоћу рећи: црногороци нису баш до сада били препознати као типови који имају смисла за хумор, напротив, црногорци су умногоме производ црног хумора, и дебело излажиране историје коју сада по својој вољи интерпретира сваки онај који се самопроглашава за некаквог грађанина, ма шта год то значило.

Један духовник рече: духовност и духовитост једно су те исто! Е, сад, стисни петљу па претпостави гдје се ту налази Вања Р., чији је смисао за хумор једнак таленту за музику којом нас представља.

По свему, данас, ЦГ додирује најдубље дно: пуцањ у новинарку, болесни Вањин виц и спрдња од тзв „Државног удара“ јесу укупна стварност коју живимо. Да, црно да црње не може бити.

(Књиге у гаражи, убице на улици!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: