Црногорци и мобилни телефони

У Црној Гори тренутно је активно око 1,1 милион СИМ картица, што је 177 одсто више у односу на број становника.  Проблематиком зашто у Црној Гори један грађанин у просјеку има три телефона позабавили су се разни социолози, преноси Дојче веле.

„Од када се услуге мобилне телефоније пружају у Црној Гори, највећи број корисника забиљежен је у августу 2008. године и износио је 1.357.712, дакле 219 одсто корисника у односу на број становника“, каже Ивона Марић из Агенције за електронске комуникације и напомиње да је више корисника љети, због туриста. У разговору за Дојче веле она тврди да је број активних СИМ картица највише пао на прелазу из 2011. у 2012. годину. „Оператери су били обавезни да до краја новембра 2011. године заврше регистрацију корисника. После тог рока све нерегистроване СИМ картице су деактивиране.“

Црногорски, патолошки капитализам

Социолози наводе поред овога објашњења наводе и низ других разлога: „Можемо навести неколико мотива који подстичу такав вид конзумеризма мобилних услуга: почев од очувања одређеног нивоа приватности, до јефтинијег одржавања везе с особама које користе истог провајдера“, каже комуниколог Филип Радуновић за DW. Од ових техничких објашњења важнија су социолошка, а за њих узроке треба тражити у систему вриједности који се у Црној Гори градио кроз подјеле у последње двије деценије. „Када све те несигурности помешате с крајње патолошким видом капитализма, какав се практикује код нас, онда не чуди да наши суграђани дио своје несигурности артикулишу кроз јаку потребу за општим друштвеним прихватањем – а бити прихваћен у друштву данас се нажалост великим дијелом дефинише кроз начин онога шта конзумирате“, сматра Радуновић.

Иако се Црногорци жале на високе цене режија, па кажу да струју и воду плаћају најскупље у региону, на скупе импулсе и СМС-ове, са друге стране, мало ко указује, преноси Дојче веле, напомињући да баш ту је и Влада Црне Горе видјела простор за повећање рачуна, па су Црногорци прошле године сваког мјесеца плаћали по један евро за сваки СИМ картицу коју поседују, напомиње Дојче веле.

Влада је то назвала „кризним порезом“, планирајући да и ове године буџет пуни на сличан начин, па је предлагала порез од седам одсто на телефонске рачуне преко пет евра. Већина у Парламенту је, ипак, одбила тај предлог.

Од 2008. када је кренула привредна криза број корисника односно картица, пао је за мање од пет одсто.

„Произилази да разни видови исказивања социјалног статуса пркосе чак и најтежим социјалним околностима и моментима“, закључује Радуновић.

Било како било, ,,страни социолози“ или они наши који су отишли ван Црне Горе, дакле, не живе у у Црној Гори, позабавили су се овим питањем, данијели занимљиве одговоре, које можда већина нас и сама зна, а оно што се свакако примјећује/зна је то да ће се за добар телефон радити цијело љето, јер ипак на столу важан статусни симбол поред кључева представља и мобилни телефон(и).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: